Slovenija

EU NAM JE DONEO DOSTA DOBROG

 

U okviru predavanja na X jubilarnom zimskom seminaru farmera (26.01-01.02.2014) na Tari, učestvovalo je i poljoprivredno gazdinstvo Cigut iz Slovenije koje su predstavili Marija Cigut i sin Štefan. Gazdinstvo se bavi stočarskom i ratarskom proizvodnjom.

 

 

–       Bili ste gosti ovde na našem seminaru 2010. godine. Šta se od onda promenilo u Vašem gazdinstvu?

Povećali smo našu farmu sa 600 na 800 grla, bikova. Konkurisali smo za sredstva za podizanje klanice. Godine 2011. dobili smo negativan odgovor. Nije baš tako lako dobiti sredstva iz evropskih fondova. 2012. smo ponovo konkurisali i ponovo bili odbijeni. Razlozi za odbijanje su bili proceduralne prirode. Naime, bio nam je potreban dvogodišnji bilans poslovanja, a naše gazdinstvo je u ovom obliku bilo tek registrovano, tako da nismo ispunili taj uslov. Izvozimo naše proizvode u Austriju i Italiju, imamo jako kvalitetno meso. Više od pola bikova su označeni E klasom. Za takav kvalitet imamo vrlo pristupačne cene. Konačno smo, pre par dana dobili pozitivan odgovor na trećem konkursu za sredstva. Svake godine su sredstva manja, a i kriterijumi su drukčiji. Potrebno je da banka da garanciju za ovu investiciju. Uslovljeni smo da investiciju završimo u toku ove godine i da dobijemo upotrebnu dozvolu. To će biti malo teže izvesti, ali nadam se da ćemo uspeti. Ako ove godine ne završimo izgradnju, dve godine nemamo prava da konkurišemo za sredstva.

 

–       Bespovratna sredstva su sada 30-35%? Znači, moraćete uzeti i kredit. Kolika je kamata i na koji rok ćete uzeti kredit?

Za ovu investiciju uzimaćemo kredit kao firma. Poljoprivrednici imaju kamatu 2-3% plus EURIBOR. Firme imaju nešto višu kamatnu stopu, 5-6%. Planiramo da uzmemo kredit na deset godina.

 

–       Koji će biti kapacitet klanice?

Planiramo liniju za 1.000 komada velikih bikova. Imamo 800 svojih bikova na farmi, a ostatak ćemo uzimati sa strane jer u okolini naše farme nema klanice.

 

–       Da li se u Sloveniji farmeri sa manjim brojem grla udružuju po nekom osnovu?

Ima udruženja proizvođača mleka, ali nema udruženja odgajivača junadi. Onih proizvođača koji su imali samo dva-tri grla, više nema. Ovi ostali mogu da opstanu na tržištu i samostalno.

 

–       Gde nabavljate telad?

Telad nabavljamo iz Češke i Francuske. Na našoj farmi je prirast oko 1,5 kg. Gajimo isključivo mesnate rase. Imamo šarole, limuzin rase.

 

–       Sin Štefan završilo je poljoprivredni fakultet. Da li mislite da poljoprivrednom proizvodnjom može da se bavi neko ko nema bar srednju poljoprivrednu školu završenu?

Teško da može. Ima jako mnogo papirologije danas u našoj delatnosti. Mora se imati završena bar srednja škola. Ulazak u EU nam je doneo dosta dobrog. Zanovili smo mehanizaciju. Ali Evropa nam je donela i niz novih propisa koje moramo da poštujemo.

 

–       Štefane, radite zajedno sa roditeljima na farmi. Šta biste unapredili u poslovanju?

Obrađujemo oko 350 ha na oko 340 različitih parcela i na taj način obezbeđujemo hranu za naša grla. Ono što je važno je da je proizvodna cena te hrane konkurentna. Kvalitet hrane je dobar, a cena optimalno niska. Bilo bi lakše da su parcele povezane.

 

–       Koja je cena žive vage bikova u Sloveniji trenutno?

Trenutno izvozimo meso u Austriju i postižemo cenu od 4 eura/kg. Kilogram žive vage je 2,5 eura. Uvozimo telad od 300 do 350 kg i cena je oko 1.000 eura. Tovimo ih do 750-800 kg.

 

–       Koje kulture gajite?

Gajimo pšenicu, kukuruz, uljanu repicu, suncokret. Šećernu repu više ne gajimo. Njive đubrimo stajskim đubrivom i veštačkim đubrivom. Kontrole su česte i stroge.

 

–       Kakve subvencije imate?

Osnovna subvencija je oko 300 eura po hektaru. Ako imate više od 100 ha, onda se subvencija umanjuje za 50%. Pripremaju se nove uredbe za period 2014.-2020. i govori se da će biti promena u načinu subvencionisanja.

Veselin Lazić

 

 

X ZIMSKI SEMINAR FARMERA

 

Klub 100P plus osnovan je 23.10.2003. godine u Novom Sadu, na Poljoprivrednom fakultetu. Klub, 2005. godine, počinje sa organizovanjem zimskih seminara farmera. Prvi Zimski trodnevni seminar poljoprivrednika je održan u hotelu «Plana» kod Velike Plane, od 10. do 12. februara 2005. godine. X jubilarni seminar održan je od 26. januara do 01. februara 2014. godine na Tari, u hotelu “Omorika“. Na prvom savetovanju je bilo oko 70 poljoprivrednika, a na desetom oko 350, što upečatljivo govori o svrsishodnosti održavanja i ugledu seminara među farmerima, državnim institucijama i firmama.

 

 

Izlagači i teme na seminaru

 

Posebno je vredno istaći teme izlaganja stručnjaka i profesora na X zimskom seminaru farmera:

1. Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede:
2. Aktuelna agrarna politika
3. Žarko Galetin, direktor Novosadske berze:
4. Trendovi na berzi žitarica
5. Dr Branko Marinković, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu:
6. Klimatske promene i njihov uticaj na prinos kukuruza u Vojvodini i Srbiji
7. Marija i Štefan Cigut, porodično gazdinstvo Cigut iz Slovenije koje se bavi stočarskom i ratarskom proizvodnjom:
8. Sadašnjost i budućnost porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.
9. Draško Danilović vlasnik svinjarske fartme iz Kuzmina:
10. Aktuelnosti iz svinjarske proizvodnje
11. Dr Branko Marinković, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu:
12. Rezerve fosfora i kalijuma u zemljištu
13. Boban Milinković, glavni policijski inspektor u Upravi saobraćajne policije:
14. Učešće poljoprivredne mehanizacije u javnom saobraćaju
15. Nikola Škrbić, savetnik u PSS institut „Tamiš“, Pančevo:
16. Razbijanje plužnog đona
17. Fabrike šećera Senta, Sunoko i Crvenka:
18. Uslovi proizvodnje šećerne repe u 2014. godini
19. Dr Goran Malidža, Institut za ratarstvo i povrtarstvo:
20. Rezistentnost korova prema herbicidima
21. Dr Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu:
22. Savremena proizvodnja povrća
23. Dr Dragan Vajgand:
24. Toploljubivi moljci u povrću
25. Florian Farkaš:
26. Očekivane mere u zaštiti ozimog ječma, pšenice u uljane repice
27. Jasna Baletić, koordinator kontrole i Zorka Mitić, koordinator naplate u poreskoj upravi u Novom Sadu:
28. Poljoprivrednici u poreskom sistemu
29. Nikola Škrbić, savetnik u PSS institut „Tamiš“, Pančevo:
30. Noviteti na sajmu Agritechnika 2013. u Hanoveru
31. Dr Milan Martinov, FTN, Novi Sad:
32. Obrada zemljišta i setva – večita tema
33. Marko Giolub, FTN, Novi Sad:
34. Kukuruzovina kao sirovina i energent – kako je ubirati
35. Dr Dušan Velisavljev:
36. Israna poljoprivrednog stanovništva – nekada i sada
37. Slobodan Teofanov, pomoćnik sekretara za poljoprivredu:
38. Kreditirnje poljoprivrede

 

Časopis AR

 

Povodom X seminara izdat je stručni časopis Agronomska revija (AR), broj 1-2/2014. čiji je obim: 74 strane. Objavljeni radovi u časopisu saopšteni su na seminaru. Glavni i odgovorni urednik časopisa je dr Veselin Lazić, a urednik dr Milan Matinov.

U svakom broju časopisa objavljuje se kolumna „Upitanost strašila“, koja predstavlja kritički osvrt na negativne pojave u agraru.

 

Anketni list

 

Svake godine, na svečanoj večeri, sprovodi se anketa i „pajserijada“ – duhoviti odgovori na aktuelna pitanja iz agrara:

 

a. Ocene učesnika seminara o ugodnostima u hotelima na Tari i časopisu AR

 

b. Pajserijada

Najduhovitiji odgovori na postavljena pitanja:

1. Šta biste rekli o subvencijama u poljoprivredi?

 

Subvencije nas morališu,

uzdižu, podižu,

kada mi legnu na račun,

svi zamnom uzdišu.

 

Kada njih nema, život mi je tužan,

jer bez njih ljudi „ja sam uvek dužan“.

Subvencije moje glavna ste mi tema,

jer kad vas nema, moja njiva drema!

 

2.Šta mislite o genetski modifikovanoj soji i sojinoj sačmi?

 

Sojo naša ti si naše zlato

i modifikovanu, veleću te zato.

Kad postigneš cenu okruglu i tačnu (105+)

pretvaram te u sojinu sačmu.

Ti si glavna tema bila i na Tari,

zato dobru cenu ti i dalje pravi!

 

Najduhovitije odgovore – i na jedno i drugo pitanje napisao je Ninoslav Jokanović iz Srbobrana. Kao nagradu dobio je dva poduža pajsera.

Žiri za ocenjivanje duhovih odgovora radio je u sastavu: Pavle Nenadović, predsednik, Dragica Đurišić i Žarko Kobilarov

V. Lazić

 

 

izlaganje predsednika UO Vojislava Maleševa

OTVARANJE X JUBILARNOG SEMINARA FARMERA

 

Na otvaranju X jubilarnog seminara farmera 26. januara 2014. godine, uvodno izlaganje je imao Vojislav Malešev, predsednik UO Kluba 100P plus, iz koga izdvajamo:

 

–       Još jedna godina je za nama, godina koja je bila puna neizvesnosti, jer je 2012. godina bila sušna i što se tiče prinosa većine poljoprivrednih kultura katastrofalna. Od 2013. smo, možda i nerealno, očekivali mnogo više, i što se tiče prinosa, cena, a i podrške ministarstva poljoprivrede, pa i cele Vlade. Međutim, krenula je priča sa zaraženim kukuruzom pa je cena istog sa 28 dinara pala na 12 dinara.

Da jedno zlo nikad ne dolazi samo, dokazao je i tadašnji ministar poljoprivrede gospodin Knežević: subvencije ostaju 12.000 dinara po hektaru, ukida se pravo korišćenja subvencija suprugama kao nosiocima gazdinstva, i dalje je samo NIS dobavljač goriva i njegove određene pumpe, nema subvencionisanih kamata na kredite ni za investicije, a ni za obrtna sredstva, nema bespovratnih sredstava na investicije. Donosi se zakon o subvencijama koji ništa ne govori osim da ministar sam propisuje kolika i za koga će biti davanja.

Gospoda Vučić i Dinkić dovode Al Dahru da nas nauče da radimo i da povećamo prinose 5 puta, njima će dati našu vojvođansku najbolju zemlju za bagatelu, a oni će avionima Er Srbija bacati dolare po našim oranicama kao Nemci letke za vreme Drugog svetskog rata. Naše će biti samo da te dolare pokupimo, ali da pazimo da nas ne ubije struja koju će eks ministar Dinkić da razvuče po našim njivama, kako bi i mi imali jeftin energent za pokretanje sistema za navodnjavanje koji samo što nisu stigli.

 

–       Svedoci smo da u Srbiji ima veliki broj nezaposlenih ljudi koji pod nagovorom nekih političara pokušavaju da nađu uhlebljenje u poljoprivredi, bez obzira što to nikada nisu radili ili su davno pobegli od poljoprivrede, tako da sada imamo nerealno veliki broj registrovanih gazdinstava, na žalost i veliki broj udruženja poljoprivrednika (kao i radničkih sindikata: u Srbiji preko 200 a u Americi 3) koji pokušavaju da zavade seljake tako što ih dele na: male, velike, ratare, stočare, tajkune i ostale. To sigurno nije dobro ni za jednog seljaka pa bio on ovakav ili onakav. Ja bih podelio seljake na radnike i neradnike, jer ako neko misli da je 10 hektara u voćarstvu ili povrtarstvu malo, a 50 u čistom ratarenju puno, taj se vara. Svako treba da radi ono što mu donosi profit, a ne ono što komšija radi, i svako treba da zna gde mu je mesto i kakve su mu realne mogućnosti. Lokalne samouprave su uzele sebi za pravo da određuju koliko ko može da zakupi državnog zemljišta, po mogućstvu svima isto, bez obzira koliko ko realno može da obradi, pa tako samo doprinose još većem haosu u poljoprivredi: cepaju se parcele, trguje se gazdinstvima, povećava se cena koštanja naših proizvoda.

Zamislite kako bi bilo kada bi neko privatnim lekarima određivao koliko mogu imati pacijenata, ili advokatima koliko mogu imati klijenata, ili bilo kojoj profesiji. Zašto svi misle da poljoprivredom može svako da se bavi, da za poljoprivredu ne treba nikakva škola, nikakvo znanje? Da li političari misle, ako kažu bavite se poljoprivredom, da su time sve probleme rešili, i dokle će se naši političari baviti nama samo u predizbornim kampanjama? Sreća pa su kod nas često izbori od kojih doduše seljak nema nikakve koristi – čak naprotiv, samo obećanja, koja nika da ne budu ispunjena, a to vam mogu potvrditi i učesnici poslednjeg protesta nekih udruženja poljoprivrednika koji su održani neposredno pred Republičke izbore. Po svemu  sudeći izbora će uskoro ponovo biti, pa bih ja zamolio moje seljake da dobro razmisle da li će i kada krenuti u proteste, da li u predizbornoj kampanji, kako bi nekim strankama pomogli da dođu na vlast, ili kada prođu izbori, pa da od novopostavljenog ministra zahtevamo da radi onako kako mislimo da je najbolje za nas seljake i srpsku poljoprivredu.

–       Od 01.01.2014. dolazi do liberalizacije tržišta, što za nas znači ulazak u trku sa velikim zakašnjenjem u samom startu. Dobili smo još jednu nelojalnu konkurenciju u vidu farmera iz okruženja, koji posluju u sasvim različitim uslovima od nas, posluju u stabilnim uslovima, imaju mnogo veća davanja, kako od njihovih država, tako i od evropske unije, imaju osećaj sigurnosti, jer znaju da njihove države vode brigu o njima, a ko o nama vodi brigu?

–       Ukoliko naši političari, naša vlada i ministarstvo poljoprivrede stvarno hoće da nam pomognu, moraju pod hitno uraditi sledeće:

1. zabraniti prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima bez obzira koji je vid prodaje u pitanju,
2. doneti Strategiju razvoja agrara za narednih 5-10godina (ne da se donosi 5 godina nego da važi 5-10 godina),
3. povećati agrarni budžet,
4. razdvojiti socijalnu od razvojne poljoprivrede; ne treba seljake koji ne mogu da se priključe razvoju ostaviti na cedilu, pogotovo ne staračka domaćinstva koja su ceo svoj radni vek provela obezbeđujući prehrambenu sigurnost naših građana, treba im omogućiti da dostojanstveno provode staračke dane, a isto tako ko ne može da se priključi razvoju ne sme ni pod kojim uslovom kočiti razvoj i one farmere koji mogu da izdrže trku do kraja iako kasne na startu,
5. mora se izmeniti zakon o poljoprivrednom zemljištu kako se prioriteti koji sada važe ne bi zloupotrebljavali – kako od onih koji navodno imaju sisteme za navodnjavanje a koji nisu u funkciji, tako i od onih koji broj grla stoke fingiraju pa na osnovu njih dobijaju veliki broj hektara, dok njihovo vlastito zemljište ne ulazi u obračun, kao da se stoka hrani isključivo sa državnog zemljišta, a i obračun uslovnog grla po hektaru je iz vremena kada smo imali 2 tone kukuruza po hektaru.
6. Vratiti subvencionisane kredite, kako za investicije tako i za obrtna sredstva, subvencionisati investicije i nabavku nove poljoprivredne mehanizacije po evropskom standardu… Ima još mnogo toga što treba uraditi u poljoprivredi. Ja se iskreno nadam da će naš sadašnji ministar gospodin Glamočić imati razumevanja za ove i mnoge druge probleme u poljoprivredi koji se na žalost ne rešavaju i da će imati snage i moći da reši bar neke od njih.

Priredio: V. Lazić

 

 

Tara, hotel „Omorika“, 22-28.01.2013.

Velika posećenost Zimskom seminaru farmera

Seminar je do sada najposećeniji: 453 slušaoca. Takođe, i firme su bile prisutne više nego ranije – pedeset i dve. Kao predavači na seminaru učestvovali su: Đorđe Bugarin, Žarko Galetin, Nenad Simić, dr Dušan Velisavljev, dr Branko Marinković, dr Goran Jaćimović, Bogdan Garalejić, Nikola Škrbić, mr Bojan Konstatinović, dr Jan Boćanski, Dragan Vajgand, Florijan Farkaš, Željko Kovačević, Milan Martić, Dragica Janković, dr Milan Martinov, mr Jelena Nestorov Bizonj, dr Tihomir Gujaničić, dr Miladin Ševarlić, dr Dragoljub Medić, Marko Golub…

Program seminara se sastojao iz prepodnevnog predavanja (8.30-13.00 h), poslepodnevnog predavanja (17-19 h), a u dva dana bilo je predavanje i od 21.00-23 h. Šetnja po Tari bila je organizovana od 14.30 do 16.00 h. Sudeći po ovom, ni jedan skup, ne samo kod nas, nego i u svetu, nije više radan, korisno angažovan.

 

Na seminaru je promovisan dvobroj časopisa AR (1-2/2013) u kome su objavljeni, između ostalih, radovi:

–       Dr Veselin Lazić: Štedljivi i pouzdani traktori New Holland

–       Dr Milan Martinov: Energetska efikasnost u poljoprivredi

–       MSc Marko Golub: Traktorski motori i zaštita životne sredine

–       Dr Veselin Lazić: Sa XIII regionalnog savetovanja Zimska Brazda znanja

–       Dr Veselin Lazić: Titan Machinery u Novom Sadu

–       Dr Thomir Gujaničić: Nematode u šećernoj repi

–       Dr Georgi Antov: Genomska selekcija

–       Mr Bojan Konstantinović: Rezistetnost korova na herbicide

–       Dragan Vajgand: Samonikla šećerna repa

–       Florijan Farkaš: Vremenski ekstremi i štetni organizmi

–       Marija Antanasković: Nagrađeni noviteti SIMA 2013.

–       Marija Antanasković: Inovacije na sajmu EIMA u Bolonji

–       Prim. Dr Dušan Velisavljev: Povrede u poljoprivredi, mere prve pomoći i preventive

–       Dr Veselin Lazić: Kulturno nasleđe Bunjevaca

–       …

 

Zahtevi farmera

Na IX zimskom seminaru farmera usvojeni su zahtevi koji su prosleđeni sredstvima javnog informisanja:

1. Oštro se protivimo prodaji poljoprivrednog zemljišta strancima!
2.  Obnoviti pregovore sa EU tako da poljoprivredno zemljište ne bude na raspolaganju strancima minimum 15 godina nakon punopravnog članstva Republike Srbije u EU, a ne već od 2014. godine.
3. Restituciju sprovesti u najkraćem mogućem roku da bi se znalo sa koliko se državne zemlje raspolaže. Omogućiti substituciju.
4. Svo državno zemljište staviti na javnu licitaciju u najkraćem mogućem roku. Utvrditi koliko se državnog zemljišta obrađuje a da nije naplaćen zakup i pokrenuti krivični postupak protiv odgovornih lica.
5. Tražimo hitan prijem kod ministra Dinkića da bi se razjasnili uslovi  prijave imovine vrednije od 35 miliona dinara (poljoprivrednog zemljišta, mehanizacije, silosa, sušara…) koja poljoprivrednicima služi kao osnovno sredstvo za rad.
6.  Ministarstvo finansija konačno i jednom za svagda da definiše status poljoprivrednih gazdinstava koja su u sistemu PDV– da li su pravna ili fizička lica, kako finansijski inspektori ne bi tumačili status poljoprivrednika po sopstvenom nahođenju.

 

 

Rezultati ankete

Na svečanoj večeri sprovedena je anonimna anketa o temama koje u 2013. godini treba obrađivati i u uslovima održavanja seminara.

A.Teme za klupske skupove, časopis AR i sajt www.agroplus.rs u 2013.

Redosled tema odgovara rangu njihovog navođenja.

a)     Teme iz biljne proizvodnje

–       Zaštita poljoprivrednih kultura od bolesti, štetočina i korovskih biljaka (nematode, vilina kosica, ambrozija, rezistetnost, kukuruzni plamenac, pesticidna ambalaža, crvenilo kukuruza…)

–       Genetski modifikovane poljoprivredne kulture (za i protiv)

–       Konzervacijska obrada zemljišta

–       Organska proizvodnja u povrtarstvu

–       Primeri iz prakse za dobitnu agrotehniku pšenice, kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe, slačica – za zelinišno đubrenje i zaštita od pojave nematoda…

 

b)     Teme iz stočarske proizvodnje

–       Ishrana tovne junadi

–       Tov svinja

–       Pčelarstvo

–       Mini stočarske farme

 

c)      Poljoprivredna tehnika

–       Preporuke za opremanje gazdinstva poljoprivrednom mehanizacijom u zavisnosti od veličine poseda i vrste proizvodnje

–       Silosi, podna skladišta, hladnjače, ulo hladnjače

–       Agregatiranje/“uparivanje“ traktora sa priklujučnim mašinama

–       Prskalice sa klirensom preko 2,0 m; kvalitet nanošenja pesticida na branjenu površinu

–       GPS u radu poljoprivredne mehanizacije

 

d)     Agroekonomija

–       Strategija razvoja poljoprivrede; aktuelni zakoni i uredbe…

–       Predpristupni fondovi

–       Isplativost investicija i primene sistema za navodnjavanje povrtarskih i ratarskih kultura

–       Berza poljoprivrednih proizvoda

–       Udruživanje poljoprivrednika

–       Primeri profitabilne proizvodnje u ratarstvu, povrtarstvu, stočarstvu, voćarstvu…

 

B) Uslovi za održavanje IX seminara

U uslove održavanja seminara spadaju hotelske i turističke usluge koje su ocenjivane od 1 do 5. Prosečne ocene: smeštaj u hotelu: 4,12; ishrana (švedski sto): 4,93: uslužnost hotelske posluge: 4,41; uslužnost turističke agencije Caravan: 4,36

 

C) Pajserijada – duhoviti komentari aktuelni tema

Žiri za ocenjivanje duhovitih komentara na teme: Zakup zemljišta i Selo radio je u sastavu: Radivoj Nadlački, predsednik, iz Gospođinaca, Sofija Kalić iz Sivca, Dragica Đurišić iz Sombora i Goca Nenadović iz Vognja. Nagrade su pajseri.

Nagrađeni odgovori:

a)      Na temu Zakupa zemljišta najduhovitiji komentar je dala Slavica Pelagić, salaško naselje Čičovi, Sombor:

Hitno izdajem zemlju u zakup, posejan usev gratis, plaćanje unapred. P.S. Zemlja nije u mom vlasništvu. Moguć dogovor.

b)     Na temu Selo najduhovitiji odgovor je dao Dejan Gvozdenov iz Gaja (Banat):

Selo moje lepše od Pariza, dok je žena neće biti kriza.

 

D) Šaljivo, a istinito

 

SELO

Naš Žednik je baš lepo selo.
U njemu živimo, radimo
i uživamo svojih ruku delo.
Mnogi ogovaraju Stipu,
Al’ baš ga briga,
On se voza u džipu.
Al’ nije uvek tako bilo,
Mnogo se i teško radilo.
Radi se i sad
Al’ je lakše nego nekad.
A kad dođe zima
Na Tari seminar ima
Pa uživamo, i lane i sad opet
I molimo boga da
Ne pređemo – 35!!!

Blaženka Šarčević sa žedničkog salaša

 

O SELU

Al’ je lepo zimi naše selo,
zavejano, čilo i veselo.
Disnotor se u avliji puši,
kobasica u odžaku suši.

Al’ paori zbunjeni i nemi,
našli su se u pravoj dilemi.
Ej, paori, znam za vašu muku
poreznici vuku vas za ruku.

Domaćice, slatku štrudlu mesi
možda vam se i „povraćaj“ desi.
Vole oni i rakiju vruću,
samo nek’ vam obilaze kuću.

Arabijo, lepo ime ti je,
ne bili nam u ataru komšije.
Znate vi i sami se snaći,
bez ministra bolji put pronaći,
zlatan čardak i puni buđelar,
živi paor kao pravi car.

V. Lazić

 

 

 

PREDIZBORNI STAVOVI POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA O STRATEGIJI RAZVOJA AGRARA

Na VIII zimskom seminaru farmera održanom na Tari, od 22-28. januara 2012, kome je prisustvovalo 415 farmera, usvojeni su predizborni stavovi koji treba da učine agrar sposobnijim da se ravnopravno uključi u tržište EU i šire:

Agrarni budžet

Agrarni budžet mora da bude u skladu sa očekivanjima koje društvo ima od poljoprivrede: minimalno 6% od ukupnog budžeta).

• Subvencije po hektaru za biljnu proizvodnju (ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo)
• Fizička lica koja su u PIO – do 100 ha
• Pravna lica (mala preduzeća) – do 100 ha

ili

• Sva registrovana poljoprivredna gazdinstva

Stočarstvo

• Obezbediti podršku registrovanim farmama i olakšati registraciju novih farmi.
• U prostorno-planskim dokumentima za seoska naselja definisati zone za formiranje novih farmi i opremiti ih odgovarajućom infrastrukturom, potom – pod najpovoljnijim uslovima – ovo zemljište prodati budućim farmerima.

Subvencije po ha , a ne premije po kg

• Poljoprivrednik ne može realizovati premiju po kg dok robu drži na lageru.
• Korist od premije po kg imali bi samo otkupljivači /prerađivači koji su po pravilu i monopolisti. Negativan efekat: sniženje cene za vrednost premije po toni odnosno po kg.
• Ovakava praksa je odavno napuštena u EU.

Podrška nekomercijalnim gazdinstvima

• Uvesti podršku nekomercijalnim gazdinstvima od 50.000 dinara godišnje po članu domaćinstva.
• To podrazumeva registraciju nekomercijalnih gazdinstava – čiji su članovi stariji od 55 godina i koji imaju jedini prihod od poljoprivrede.
• Osim premije za mleko, oni ne bi dobijali druge subvencije koje su namenjene komercijalnim gazdinstvima.

Podrška ruralnom razvoju

• Ministarstvo poljoprivrede treba da sprovodi Nacionalni program ruralnog razvoja 2011-2013. koji je usvojila Vlada republike Srbije u februaru 2011.
• Bespovratna sredstva za podršku investicijama u poljoprivredi – u iznosu od 40 do 50% ukupne vrednosti investicije. Ova podrška treba da čini 1/3 agrarnog budžeta.
• Podrška za: traktore, kombajne i ostalu poljoprivrednu mehanizaciju (po standardu EU), opremu za stočarstvo, piste za stajnjak i tankove za osoku, sisteme za navodnjavanje, plastenike, staklenike, podna skladišta, silose, hladnjače, sortirke, pakerice…; oprema za prikupljanje i obradu biljnih ostataka; infrastruktura (putevi, struja, voda, gas); podizanju novih zasada…
• Uprostiti dobijanje dozvola i smanjiti takse za podizanje skladišta, trafo-stanica…
• Omogućiti poljoprivrednicima korišćenje plavog dizela po uzoru na poljoprivrednike u Republici Hrvatskoj.

Zemljište

• Restitucijom vratiti zemljište starim vlasnicima.
• Ostatak zemljišta, po obavljenoj restituciji, ponuditi na prodaju registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima po principu prioriteta za nosioce gazdinstva mlađe od 40 godina.
• Poljoprivrednim gazdinstvima omogućiti kupovina zemljišta sa periodom otplate od 20 godina uz zabranu prometa i davanja u podzakup poljoprivrednog zemljišta tokom otplate i rigorozne kontrole korišćenja.
• Stočarima, po prioritetu, obezbediti prostor za podizanje novih farmi van naseljenog mesta i zemljište do 100 ha kojim bi sebi obezbedili uslov: 1 uslovno grlo – 1 hektar.

Mladi poljoprivrednici

• Omogućiti kreditiranje kupovine poljoprivrednog zemljišta do 100 ha ukupnog poseda za mlade poljoprivrednike – do 40 godina života koji imaju odgovarajuće srednjoškolsko obrazovanje. Pogodnost kupovine ostvariti preko subvencionisanih kamata i lizingom.
• Argument prethodnom stavu:

Evropska komisija koja je predstavila nacrt reforme Zajedničke poljoprivredne politike (CAP-a) za vremensko razdoblje 2013-2020, konstatovala je i zaključila:

Dve trećine poljoprivrednika je starosne dobi iznad 55 godina. U vezi s tim Komisija predlaže uvođenje nove podrške početne pomoći, koje bi se dodeljivale poljoprivrednicima mlađim od 40 godina tokom prvih pet godina trajanja njihovog projekta.

Podrška stočarskoj proizvodnji

• 5 dinara premija za mleko + stimulacija za ekstra kvalitet
• Plaćanja po grlu stoke + premija za proširenje stada + premija za kvalitet stada
• Premirati  tov junadi i druge stoke na principu uslovnog grla.

Poljoprivreda komora i savtodavne službe

• Doneti zakon o osnivanju Poljoprivredne komore kao što je to slučaj u Hrvatskoj, Sloveniji, Austriji, Nemačkoj…
• U okviru poljoprivredne komore treba da se nalaze savetodavne službe kao što je to slučaj u Hrvatskoj, Sloveniji…

Direkcija za robne rezerve

• Rad Direkcije za robne rezerve treba da bude transparentan
• Uspostaviti Agenciju za intervencije na tržištu po EU modelu

 

Zajedničkim snagama

Na sednici proširenog sastava Upravnog odbora Kluba 100P plus koja je održana 16. marta u kompaniji Res trade razmatrana su aktuelna pitanja iz agrara. Vezano za predstojeće izbore, donet je zaključak:

–       Organizovati tribinu pod radnim naslovom:

AGRAR U PREDIZBORNIM PROGRAMIMA STRANAKA

Predstavnici stranaka bi odgovarali na zajednički formulisanja pitanja.

–       Tribinu da zajednički organizuju Asocijacija poljoprivrednika, Asocijacija Vojvodina agrar i Klub 100P plus

–       Tribinu održati u petak, 13. aprila 2012. U Novom Sadu

–       Organizovati preliminarni sastanak rukovodstva navedenih odruženja u cilju zajedničkog dogovora oko organizacije tribine u toku ove sedmice.

Seminar je održan na Tari u hotelu „Omorika“ od 23-29. januara 2011. Organizovao ga je Klub 100 P plus u saradnji sa asocijacijom „Vojvodina agrar“. Odaziv poljoprivrednika je bio iznad očekivanja – oko 250.

Predavači

U radu VII zimskog seminara farmera učestvovali su članovi Ministarstva poljoprivrede, profesori, stručnjaci savetodavnih službi, predstavnici semenskih kompanija, kao i kompanija za đubriva, preparate za zaštitu bilja, poljoprivrednu mehanizaciju i opremu. Ne uzimajući u obzir nastupe predstavnika 36 firmi, predavači su bili:

1. Goran Živkov: Efekti liberalizacije carina na poljoprivredu Srbije
2. Slobodan Teofanov, pomoćnik ministra poljoprivrede: Nacionalni program 2011-2013.
3. Zoran Jeličić, direktor Uprave za zemljište u Ministarstvu poljoprivrede: Zakon o zakupu državnog zemljišta
4. Dr Jan Boćanski: Američki farmer
5. Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata i pomoćnik direktora Aleksandar Davidov: Kontrola kvaliteta poljoprivrednih proizvoda
6. Žarko Galetin, direktor Produktne berze Novi Sad: Terminska prodaja
7. Dr Borislav Kobiljski, direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu: planovi Instituta u narednom periodu
8. Jozef Gašparovski: Centar za organsku proizvodnju voća i povrća
9. Dr Anđelko Mišković: Hidroponska proizvodnja rasada i salate u Grow Rasad, Irig
10. Igor Stojanovski, podpredsednik kompanije PINUS TKI Rače: Spalionica ambalaže i proizvodnja biodizela
11. Dr Miroslav Malešević: Stanje i prihranjivanje pšenice
12. Radivoj Nadlački – Ministarstvo poljoprivrede: Predpristupni fondovi za ruralni razvoj u RS
13. Nikola Škrbić: Tehničko-tehnološke osnove za izbor tehnike za zaštitu bilja
14. Dr Milan Petrović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede: Agrarna politika u stočarstvu u 2011.
15. Dr Radivoje  Jevtić: Zaštita pšenice
16. Tatijana Đukanović – Kompenzacioni fond: Sistem javnih skladišta
17. Petar Nešković – Fond za razvoj Vojvodine: Kreditiranje poljoprivrede u 2011.
18. Vasa Kobilarov – Garancijski fond Vojvodine: Preduzetništvo

Po prvi put, u okviru seminara, oformljena je sekcija

Žena – sleme kuće

Na predavanju, održanom 27. januara, prisustvovalo je 28 žena. Predavači su bili:

1.   Vasa Kobilarov – Garancijski fond Vojvodine: Preduzetništvo žena

2.   Radivoj Nadlački – Ministarastvo poljoprivrede: Ruralni turizam

3.   Dr Dobrila Šikoparija: Ocvetavanje seoskih kuća i salaša

Stavovi i zaključci

Na VII zimskom seminaru farmera usvojeni su stavovi i zaključci:

Podsticaji

• Sve mere podsticaja predviđene Nacionalnim programom 2011-2013. sprovoditi u potpunosti i dosledno, jer od toga zavisi osavremenjavanje poljoprivredne proizvodnje, odnosno njena konkurentnost na svetskom tržištu.
• Subvencionisati nabavku tifona direktnim davanjima – bez konkursa.
• Sredstva (oko 1,5 milijarda dinara) koja su bila izdvajana za subvencionisanje nabavke azotnih đubriva preusmeriti na subvencije po hektaru u iznosu 18.000 dinara.
• Refakciju za dizel gorivo povećati na 200 litara po hektaru za prijavljene površine pod povrćem u setvenoj strukturi, a za ratare 100 litara.

Državno zemljište

U sprovođenju Zakona o zemlijštu ne sme biti izuzetaka, kao što je slučaj sa PKB, PIK Bečej, Gakovo, Aleksa Šantić i Stanišić.

Svo državno zemljište mora ići na licitaciju!

Šećerna repa

 

Nije zadatak poljoprivrednih proizvođača da štite šećerane i njihove vlasnike – monopoliste!

Iz toga proizilaze stavovi:

• Ne ugovarati proizvodnju šećerne repe ako njena cena nije u proporciji sa cenom šećera.
• Potpuno otvoriti granice za uvoz i izvoz šećerne repe.

„Brisani prostor”

Od 2014. do trenutaka kad budemo ušli u EU proći će najmanje pet godina, gde poljoprivreda neće biti uopšte zaštićena carinama. To će biti „brisani prostor“ s kojim ćemo se teško suočiti ukoliko se odmah ne počne sa pripremom za taj period. Neophodno je uspostaviti mehanizme i mere vancarinske zaštite koje dozvoljava Svetska trgovinska organizacija.

Nephodno je promeniti budžetsku politiku, jer je budućnost države u proizvodnji, a samim tim mora se prvo investirati u modernizaciju poljoprivredne proizvodnje. To znači da novac iz agrarnog budžeta ne treba trošiti za očuvanje socijalnog mira, nego u tehnološki napredak.

Zakon o robnim berzama

 

Organizovanje terminske trgovine može se sprovesti samo preko robne berze i zbog toga je naophodno da se ove godine donese Zakon o robnim berzama.

Donošenjem ovog zakona stvaraju se preduslovi da berza u Novom Sadu postane referentna robna berza u Zapadnom delu Balkana.

Registracija traktora i kombajna

Za poljoprivredne traktore i kombajne vršiti trajnu registraciju uz redovne tehničke preglede i obavezno osiguranje.

Omogućiti registraciju stare mehanizacije putem dokazivanja vlasništva uz potpis dva svedoka.

Vodoleži

Krajnje je vreme da se utvrdi odgovornost za površine pod vodom – vodoleži i da se donesu mere za sistemsko rešavanje drenaže parcela.

Ukoliko je poljoprivredna inspekcija ustanovila štetu od vodoleži veću od 30 posto, osloboditi poljoprivrednike plaćanja zakupa državnog zemljišta i vodnog doprinosa i u opštinama koje nisu proglasile elementarnu štetu od vodoleži.

Ukoliko se ovaj problem ne reši po vertikali, biće podneta tužba protiv „Vode Vojvodine“ zbog odgovornosti za svo zemljište pod vodoleži – i državno i privatno.

Nomadsko ovčarenje

Nedopustivo je da u našu zemlju ilegalno ulaze nomadska stada ovaca na ispašu gazeći useve – pšenicu. Ne samo da ovaj vid ovčarenja pravi nenadoknadivu štetu poljoprivrednicima, nego su ta grla i potencijalni prenosioci zaraznih bolesti.

Da li smo mi zemlja bez granica?

Sekretar
Dr. Veselin Lazić

Pismo na pismo

Pošaljem napred navedene zaključke Sanji Bugarski, dip. ing. predstavnici centralne asocijacije proizvođača mleka, a ona žurno odgovori komentarom

 

Pismo Sanje Bugarski, dipl ing.

• Hvala na obaveštenju koje ste mi prosledili i kroz koje sam mogla samo da shvatim da Vas stočarstvo odnosno, govedarstvo apsolutno ne interesuje.
• Interesantno je da se Vaši članovi prozivaju za ljude koji štite i zastupaju interese stočara, a to je očigledno pojava samo za medije i javne nastupe na TV.
• Žalosno je da neko u zemlji Srbiji misli da može i da treba da živi od ratarstva, posebno što rade godišnje sedam sati po hektaru.
• Na moje veliko razočarenje potvrdjujete samo prisutnu površnost i nedovoljno znanje u poljoprivredi. Zemlja, a i njeni proizvodjači koji zasnivaju svoj posao u poljoprivredi, a da nisu i stočari samo dokazuje najgoru moguću politiku jedne zemlje, a to je izvoz kukuruza i ostalih zitarica, a ne kao sve normalne zemlje (sa elementarnim znanjem) da baziraju svoj izvoz na mleku, mlečnim proizvodima kao i mesu i preradjevinama.

 

Pismo odgovora V. Lazića

 

Poštovana Koleginice, red je da se odgovori na pismo, što i činim:

 

• Dr Milan Petrović, državni sekratar u Ministarstvu poljoprivrede je saopštio na seminaru da će premija po litri mleka biti 5 dinara i 25.000 po umatičenom mlečnom grlu. Mislim da su sada proizvođači mleka, farmeri, ali i „Salford“, zadovoljni.
• Kažete da nas, učesnike seminara, „stočarstvo odnosno govedarstvo apsolutno ne interesuje“. Stipan Šarčević iz Žednika, koji se bavi proizvodnjom svinja i jaja pitao je državnog sekretara: da li svinjarstvo i živinarstvo spada u stočarstvo? Naravno da spada, ali oni ništa nisu dobili kao podsticaj.
• Po Vama ispada da su najkrivlji za mlečnu krizu ratari koji godišnje rade samo sedam sati po hektaru, a ne i „Salford“. Stočari imaju pravo prvenstva kod zakupa državnog zemljišta. Milosav Ostojić, ratar iz Sivca, kaže da su svi izgledi da će stočari postati više ratari nego stočari.
• Veliki deo agrarnog budžeta pripao je proizvođačima mleka. Nasuprot tome, kod ratara je ostala subvencija po hektaru 14.000 dinara, a ukinuta su i bespovratna sredstva za nabavku traktora.
• A kada kažete: „Na moje veliko razočarenje potvrđujete samo prisutnu površnost i nedovoljno znanje u poljoprivredi“, onda je to neistina i nebuloza. Na seminaru je rečeno da i od cene semena kukuruza i svega što sledi u ratarskoj proizvodnji, zavisi proizvodna cena mleka, mesa… Takođe je rečeno da poljoprivreda bez stočarstva nije ona prava poljoprivreda. Šta više od toga treba reći?

 

V. Lazić

Tara, hoteli „Omorika“ i „Javor“, 23-29. januar 2011.

Organizator Klub 100P plus (021/450-609) u saradnji sa asocijacijom „Vojvodina agrar“

Tematika seminara

• Nova saznanja iz poljoprivredne proizvodnje, dorade i plasmana poljoprivrednih proizvoda
• Ministarstvo poljoprivrede: Agrarna politika u 2011; Kompenzacioni fond: Sistem javnih skladišta; Produktna berza Novi Sad: Terminska prodaja žitarica…
• Ponude firmi: mehanizacija i oprema, mineralna đubriva, pesticidi, semena… bankarski krediti, osiguranje useva, stoke…

Predavači

(Ministarstvo poljoprivrede, strukovne državne institucije, profesori, stručnjaci…)

1. Nikola Mihailović, predsednik ZSS: Nacrt zakona o zadrugama
2. Goran Živkov: Efekti liberalizacije carina na poljoprivredu Srbije
3. Slobodan Teofanov, pomoćnik ministra: Nacionalni program 2011-2013.
4. Zoran Jeličić, direktor Uprave za zemljište: Zakon o zakupu državnog zemljišta
5. Milan Stegić, pomoćnik ministra: EU predpristupni fondovi
6. Dr Jan Boćanski: Američki farmer
7. Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata i pomoćnik direktora Aleksandar Davidov: Kontrola kvaliteta poljoprivrednih proizvoda
8. Žarko Galetin, direktor Produktne berze Novi Sad: Terminska prodaja
9. Reč dr Borislava Kobiljskog, novog direktora Instituta za poljoprivredu i povrtarstvo
10. Jozef Gašparovski: Centar za organsku proizvodnju voća i povrća
11. Dr Anđelko Mišković: Hidroponska proizvodnja rasada i salate u Grow Rasad, Irig
12. Igor Stojanovski, podpredsednik kompanije PINUS TKI Rače: Spalionica ambalaže i proizvodnja biodizela
13. Dr Miroslav Malešević: Stanje i prihranjivanje pšenice
14. Radivoj Nadlački: Predpristupni fondovi za ruralni razvoj u RS
15. Nikola Škrbić: Tehničko-tehnološke osnove za izbor tehnike za zaštitu bilja
16. Dr Milan Petrović, državni sekretar: Agrarna politika u stočarstvu u 2011.
17. Dr Radivoje Jevtić: Zaštita pšenice
18. Kompenzacioni fond: Sistem javnih skladišta
19. Fond za razvoj Vojvodine: Kreditiranje poljoprivrede u 2011.
20. Garancijski fond Vojvodine: Preduzetništvo

Po prvi put, u okviru seminara održaće se 27. januara sekcija

Žena – sleme kuće

1. Garancijski fond Vojvodine: Preduzetništvo žena
2. Radivoj Nadlački: Ruralni turizam
3. Dr Dobrila Šikoparija: Ocvetavanje kuća i salaša

U progamu VII seminara učestvuje i 36 firmi.

Prijava:

• Turistička agencija DOO CARAVAN, 23000 Zrenjanin, Gimnazijska 16.
• Tel: 023 580-930 i 515-106 , fax: 023 564-422; Vlado Dašić: 063 594-331; e-mail: caravan@open.telekom.rs

 

Dr Veselin Lazić