Jubilarni 15. Zimski seminar farmera održan je na Tari u hotelu “Omorika” od 27. januara do 2. februara 2019. godine.

Kao i na svakom dosadašnjem seminaru, poljoprivrednici (učesnici seminara) su doneli  stavove, zaključke i predloge koji su dostavljeni Ministarstvu poljoprivrede, Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu i Ministarstvu finansija.

STAVOVI I PREDLOZI SA 15. ZIMSKOG SEMINARA POLJOPRIVREDNIKA NA TARI

1. ZAKON O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU

• Predstavnici Kluba su članovi radne grupe za pripremu Nacrta Zakona o poljoprivrednom zemljištu te će moći aktivno da doprinesu u izradi kvalitetnog Nacrta ovog Zakona.
• Radna grupa treba da bude proširena, da bi predstavnici svih sektora poljoprivrede bili zastupljeni (povrtari, voćari…).
• Ubrzati postupak donošenja Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

2. REGISTAR POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA

• Da se uredi Registar poljoprivrednih gazdinstava da bi poljoprivrednici mogli da realno predstave svoje poljoprivredno gazdinstvo (površine, članovi, broj grla stoke…)
• Ugovori sa fizičkim licima – zakupodavci neće da potpisuju ugovore o zakupu da ne bi postali obveznici poreza na prihod od izdavanja nepokretnosti (20%). Predlažemo da se ukine ova vrsta poreske obaveze za fizička lica.
• Da se omogući zakup od pravnih lica pošto je do sada to bilo obezbeđeno samo za poljoprivredno zemljište u vlasništvu crkava, manastira ili Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
• Da se jasno u RPG odredi ko se bavi isključivo poljoprivredom (dokaz socialno osiguranje i da to bude prioritet/prednost pri dodeli podsticaja).

3. AGRO DIZEL

• Da MPŠV u saradnji sa MFIN, iznađu rešenje za umanjenje cene goriva koje se koristi u poljoprivredne svrhe.
• Da se gorivo po povoljnijim cenama obezbedi za površine koje su registrovane u RPG.
• Definisati potrebe za količinama goriva po jedinici površine u zavisnosti od sektora biljne proizvodnje.

4. POREZ NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA

• MFIN da da objedinjeno tumačenje načina određivanja poreza na prenos apsolutnih prava na promet zemljišta (poljoprivredno zemljište koje se graniči sa građevinskim zemljištem ili zemljište koje se vodi kao građevinsko a koristi se za poljoprivrednu proizvodnju) pošto se javljaju velike razlike između različitih filijala.
• Da se uvede poresko oslobođenje za porez na prenos apsolutnih prava na promet zemljišta, za poljoprivrednike mlađe od 40 godina, za prvih 30 ha poljoprivrednog zemljišta.

5. NPRR I IPARD

• Da se u IPARD donja granica poveća sa 50 ha na 100 ha u sektoru žitarica i ostalih kultura.
• Da se, analogno sektorima povrtarstva i voćarstva, uvede da se minimum nacionalnih standarda mora ispunjavati samo u datom sektoru za koji se podnosi.
• Da se maksimalni iznos podsticaja po korisniku u NPRR za nabavku opreme i mehanizacije poveća sa 1,5 miliona na 3,0 miliona.

6. BILJNI GENETIČKI RESURSI

• Važno je unaprediti podsticaje za očuvanje i umnožavanje biljnih genetičkih resursa jer ova mera koristi do 60 puta manje sredstava od animalnih genetičkih resursa.

7. UNAPREĐENJE RURALNE INFRASTRUKTURE

• Podsticanje izgradnje i unapređenja putne, saobraćajne, telekomunikacione infrastrukture.
• Podsticanje razvoja agro-industrijskih zona u ruralnim područjima u svrhu omogućavanja otvaranja radnih mesta za ruralno stanovništvo.

8. SASTANAK SA SEKRETARIJATOM ZA POLJOPRIVREDU, ŠUMARSTVO I VODOPRIVREDU I JP VODE VOJVODINE

• Zahteva se hitan sastanak sa predstavnicima resornog sekretarijata AP Vojvodine i JP Vode Vojvodine na temu NAKNADE ZA ODVONJAVANJE.

Tara

hotel «Omorika», 27.01. – 02.02.2019.

 Organizator seminara – KLUB 100P plus

U januaru 2019. godine održaće se 15. Zimski seminar farmera u organizacji Kluba 100P plus. Pozivamo Vas da svojim prisustvom uveličate i svečarski i radno proslavite ovaj naš zajednički jubilej.

Pripremamo bogat i sadržajan program (i poneko iznenađenje) kojim ćemo obeležiti petnaestogodišnjicu uspešnog rada Kluba 100P plus.

 

 

Podsticaji

• Pored malog učešća podsticaja za biljnu proizvodnju dodatni problem predstavlja poskupljenje, odnosno visoka cena dizel goriva. Predlog Kluba 100P plus je da se uspostavi sistem agro-dizela (primer plavog dizela u Republici Hrvatskoj) ili drugi sistem gde bi država omogućila mogućnost povoljnije nabavke dizel goriva kroz ukidanje akcize ili drugih državnih nameta na cenu dizel goriva.
• Članovi Kluba smatraju da učešće direktnih plaćanja za stočarstvo dovodi do toga da je biljna proizvodnja u neravnopravnom položaju. Stav je da raspodela budžeta mora biti pravednija i ravnomernija. U sistemu subvencija favorizovati gazdinstva koja se bave isključivo poljoprivredom.
• Podsticaji za osiguranje useva da budu bez ograničenja tj. da budu dostupni za svu prijavljenu površinu.
• Da se omogući da i kompenzacija, kao način plaćanja robe bude prihvatljiva u sistemu podsticaja.
• Veliki problem kod izgradnje objekata su zakonske obaveze u domenu protivpožarne zaštite koji onemugućavaju dobijanje upotrebnih i građevinskih dozvola…TO ĆE BITI VELIKI PROBLEM I KOD IPARDA.

Izdavanje državnog zemljišta u zakup

• DRŽAVNO ZEMLJIŠTE NE IZDAVATI PO PRAVU PREČEG ZAKUPA, VEĆ OMOGUĆITI DA SVI IDU RAVNOPRAVNO NA LICITACIJU… na taj način bi država imala znatno veći priliv sredstava po tom osnovu koje bi mogla da koristi za pomoć onim granama poljoprivrede koji su u težem položaju. Time bi se pomoć države ravnomernije raspodelila i među stočarima na celokupnoj teritoriji Republike Srbije pa i tamo gde nema državnog zemljišta za izdavanje.
• Zahtevamo da pravo učešća na licitaciji imaju samo gazdinstva koja su u sistemu PIO poljoprivrednika.
• Za zakup držvnog poljoprivrednog zemljišta dokazati da se gazdinstvo bavi isključivo poljoprivredom -prometom preko računa (izvod iz banke).
• Do momenta izmene zakona pojačati kontrolu zakupa zemljišta po pravu prečeg zakupa po osnovu stočarske proizvodnje i infrastrukture, da se preduprede i sankcionišu malverzacije.
• Omogućiti da vlasnik zemljišta kojem je zemljište vraćeno putem restitucije može da raskine ugovor sa zakupcima tog zemljišta.
• Zbog obaveze plaćanja poreza na dobit od strane zakupodavca mnogi privatni zakupodavci ne žele da izdaju zemljište u zakup putem ugovora, te se ono ne može ni prijaviti u RPG. Osloboditi poljoprivredna gazdinstva čiji su nosioci stariji od 65 godina, poreza na prihod od izdavanja poljoprivrednog zemljišta.
• Razmotriti i revidirati postavljene granice za ostvarivanje IPARD podsticaja u svim sektorima (primer: maksimalne površine u povrtarstvu 50 ha, a u voćarstvu 100 ha).
• Za građane Srbije sa dvojnim državljanstvom uvesti obavezu da dostave potvrdu da podnosilac zahteva za podsticaje na nacionalnom nivou, nije za predmetnu investiciju koristio sredstva donacije „Prosperitatea“ iz fonda mađarske vlade ili drugih fondova.
• Pod hitno staviti van snage odluku o izmenama i dopunama odluke o uslovima za smanjenje carinskih dažbina na uvoz kukuruza.
• Uključiti KLUB 100P plus u izradu novog predloga zakona o poljoprivrednom zemljištu.

14. Zimski seminar farmera na Tari u organizaciji Kluba 100P plus otvorio je predsednik ovog udruženja Voja Malešev. Poljoprivrednici su imali priliku da međusobno razmenjuju iskustva, ali i da nauče nove stvari od eksperata iz struke.

„Kao i svake godine ovde je veliki broj firmi koje su došle da ponude paletu svojih proizvoda. Tu je i veliki broj profesora koji su došli ovde da nas edukuju, da nam ukažu na propuste koje smo imali u prethodnoj proizvodnoj godini“ rekao je Voja Malešev, predsednik kluba 100P plus.

„Mislim da je ovaj 14. seminar bolji nego prethodni i meni se čini kvalitetniji, da li zato što smo svi u ovom problemu udruženi, ima dosta kvalitetnih razgovora. Predavanja su uvek kvalitetna, uvek dolaze pravi ljudi koji nama pomažu da kada se vratimo svojim kućama uradimo nešto bolje na svojoj zemlji“, rekao je za Agromediju poljoprivrednik Vladimir Lazarov.

 

„Mi iz čitave Vojvodine se poznajemo i ovde možemo da razmenimo iskustva“, rekao je poljoprivrednik Stipan Šarčević

Subvencije, odnosno bespovratna novčana sredstva koje pokrajina opredeljuje, usmerena su isključivo na poljoprivredna gazdinstva, rekao je Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, Vuk Radojević. A mi smo se pitali da li on smatra da su ta sredstvadovoljno velika?

„Kada govorimo o podsticajima po hektaru, smatram da je neophodno otvoriti javnu debatu na tu temu, da li je to adekvatan vid podrške poljoprivrednicima u Srbiji? Da li bi trebalo i dalje insistirati na uvećanju bespovratnih sredstava po hektaru, ili bi trebalo osmisliti nove modele finansiranja poljoprivrednih gazdinstava? Verujem da ima efikasnijih modela, da model direktnog plaćanja po hektaru nije najbolji i rezultati iz prethodnog perioda, siguran sam da idu u tom pravcu. Istovremeno, ako poredimo sa iskustvom ljudi u Evropskoj uniji, možemo izvući neke zaključke, u mnogim zemljama se vode polemike na tu temu“, rekao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević.

Predsednik uduženja poljoprivrednika Klub 100P plus, Voja Malešev kaže da sa tim novcem koji je na raspolaganju poljoprivrednicima, ne može da se uradi ništa.

„Subvencije su 4000 dinara po hektaru i visina hektara koje možete da prijavite za te subvencije je 20. 80.000 dinara za jedno komercijalno porodično gazdinstvo, koje ima više od 20 hektara su zanemarljiva sredstva. Dok je bilo 12 i 14.000 dinara po hektaru, do 100 hektara, sa tim novcem ste mogli nešto i da uradite“, rekao je on.

Subvencije u zemljama Evropske unije su svakako veće, a dosta proizvoda njihovih poljoprivrednika naša zemlja uvozi. Prošle godine suša je ugrozila kako prinose, tako i prihode naših poljoprivrednika.

„Svima je teško, prošla godina je bila katastrofalna. Sreća, suncokret je dobro rodio, imali smo prinos oko 2 tone u proseku, 2100 po lancu. Pšenica, odnosu na to kako je izgledala na početku, još je i dobro rodila, oko 4 tone po lancu. Kukuruz je naravno problem, imali smo u proseku 2-2,6 tone po lancu, što je nedovoljno da pokrije sve te troškovem ove godine ćemo gledati da nekako preživimo do pšenice. Investicijesmanjujemo na minimum i čekamo novu žetvu i nove neke šanse“, kaže poljoprivrednik Lazarov Vladimir.

Ako bude i ova godina kao prethodna, i ostane ovaj nivo cena, onda će ljudi imati baš ozbiljne probleme. Sada su već mnogi u problemu, definitivno je u celoj Srbiji bio pobačaj i mislim da ćemo u ovu godinu ući zbog besparice sa mnogo manjetehnologije”, rekao je za Agromediju poljoprivrednik Kobilarov Žarko.

Pitali smo državnog sekretara za poljoprivredu, gospodina Velimira Stanojevića koliko će novca za poljoprivredu biti izdvojeno u 2018 godini?

„Ono što je bila namera Ministarstva poljoprivrede u prethodnih godinu i po dana jeste da budžet iz prethodne godine uvek bude veći. Agrarni budžet u 2016. godini bio je veći u odnosu na 2015. godinu za nekih 8-9 odsto, a da je sada u odnosu na 2017. godinu veći negde oko 13 odsto. Sam podatak da će preko uprave za agrarno plaćanje kroz direktne mere, kroz mere ruralnog razvoja biti plasirano preko 30 milijardi dinara, što je takođe značajno više. ove godine imamo ono što smo godinama očekivali, poseban uspeh ministra i njegovog tima jeste da smo konačno otkočili to što se zove IPARD. Čitave ove godine će biti sedam javnih poziva, negde oko 48 miliona evra biće na raspolaganju“, rekao je državni sekretar za poljoprivredu Velimir Stanojević.

„Mi poljoprivrednici smatramo da se dosta sporo kreće taj napredak“, rekao je Voja Malešev.

Ovo je bila retka prilika da se poljoprivrednicima pored bogatog edukativnog sadržaja omogući i debata sa političarima. Koliko su otvoreni dijalozi imali učinka, vreme će pokazati. A do tada poljoprivrednici mogu da upotrebe novo-stečenaznanja sa seminara u svojoj proizvodnji, pa će bar nešto sigurno biti bolje.

 

U hotelu “Omorika” na Tari održan je od 28. januara do 03. februara 14. Zimski seminar farmera u organizaciji Kluba 100P plus. Seminar iz godine u godinu u svakom pogledu napreduje. Raznovrsnost tema, velik broj gostiju predavača, lepeza proizvoda 50 prisutnih kompanija, razlog su zadovoljstva oko 300 poljoprivrednih proizvođača koji su ove godine učestvovali u radu seminara.

Otvaranju je prisustvovao Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević, a Pokrajinski sekrektar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević je svečano otvorio 14. Zimski seminar farmera.

Prilikom obraćanja prisutnima, Vuk Radojević je naglasio da se, od velikog broja Asocijacija i Udruženja poljoprivrednih proizvođača u Srbiji, udruženje poljoprivrednika Klub 100P plus izdvaja po svojoj istrajnosti u misiji da, od osnivanja 2003. godine pa do danas, daje značajan doprinos edukaciji i informisanju svojih članova o aktuelnostima u poljoprivredi, kao i zastupanju njihovih interesa pred državnim institucijama. Sekretar je takođe ukazao na to da ova organizacija u toku godine organizuje niz aktivnosti usmerenih ka usavršavanju poljoprivrednih proizvođača, čime doprinosi unapređenju proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima i time povećava njihovu konkurentnost na tržištu.

 

Seminar su medijski propratili brojni novinari. U prilogu možete pogledati neke od objava (TV Šabac).

 

Na kraju svakog seminara Klub donosi svoje stavove, zaključke i predloge.

PODSTICAJI:

• Pored malog učešća podsticaja za biljnu proizvodnju dodatni problem predstavlja poskupljenje, odnosno visoka cena dizel goriva. Predlog Kluba 100P+ je da se uspostavi sistem agro-dizela (primer plavog dizela u Republici Hrvatskoj) ili drugi sistem gde bi država omogućila mogućnost povoljnije nabavke dizel goriva kroz ukidanje akcize ili drugih državnih nameta na cenu dizel goriva.
• Ispoštovati EU standarde kod nabavke traktora… insistirati na minimum EURO 3 motorima.
• Kod Pravilnika za podsticaje za nabavku mašina i opreme u biljnoj i stočarskoj proizvodnji izbaciti ograničenje od 50ha pod određenom biljnom kulturom kao uslov za korišćenje podsticaja. Isto tako sejalice i slične mašine posmatrati grupno (npr. mašine za ratarstvo) da ne bi došlo do odbijanja zahteva zbog nepostojanja određene kulture u setvenoj strukturi za tu godinu.
• Ubaciti telehendlere kao prihvatljivu investiciju i za biljnu proizvodnju (primena u podnim skladištima, skladištima, za utovar i pretovar robe).
• Subvencionisati GPS sisteme.
• Članovi Kluba smatraju da učešće direktnih plaćanja za stočarstvo dovodi do toga da je biljna proizvodnja u neravnopravnom položaju. Stav je da raspodela budžeta mora biti pravednija i ravnomernija.
• Podsticaji za osiguranje useva da budu bez ograničenja tj. da budu dostupni za svu prijavljenu površinu.
• Da se omogući da i kompenzacija, kao način plaćanja robe bude prihvatljiva u sistemu podsticaja.
• Da se omogući da nabavka putem lizinga bude prihvatljiva u sistemu.
• Povećati gornje limite za podsticaje za silose, podna skladišta, objekte za gajenje životinja i hladnjače.
• Veliki problem kod izgradnje objekata su zakonske obaveze u domenu protivpožarne zaštite koji onemugućavaju dobijanje upotrebnih i građevinskih dozvola…TO ĆE BITI VELIKI PROBLEM I KOD IPARDA.
• Da se ponovo omogući registrovanje poljoprivrednog gazdinstva suprugama poljoprivrednika.

IZDAVANJE DRŽAVNOG ZEMLJIŠTA U ZAKUP:

• DRŽAVNO ZEMLJIŠTE NE IZDAVATI PO PRAVU PREČEG ZAKUPA VEĆ OMOGUĆITI DA SVI IDU RAVNOPRAVNO NA LICITACIJU… na taj način bi država imala znatno veći priliv sredstava po tom osnovu koje bi mogla da koristi za pomoć onim granama poljoprivrede koji su u težem položaju. Time bi se pomoć države ravnomernije raspodelila i među stočarima na celokupnoj teritoriji Republike Srbije pa i tamo gde nema državnog zemljišta za izdavanje.
• Ukoliko ipak ostane pravo prečeg zakupa:
• zbog toga što proizvođači povrća obrađuju zanemarljivo mali procenat državnog zemljišta, to zemljište ne bi trebalo biti u fundusu zemljišta koje se izdaje stočarima po pravu prečeg zakupa.
• Pojačati kontrolu zakupa zemljišta po pravu prečeg zakupa po osnovu stočarske proizvodnje da se preduprede malverzacije.
• Državno zemljište po pravu prečeg zakupa da ne mogu dobiti poljoprivredna gazdinstva koja nemaju mehanizaciju za obradu.
• Omogućiti da vlasnik zemljišta kojem je zemljište vraćeno putem restitucije može da raskine ugovor sa zakupcima tog zemljišta.
• Zbog obaveze plaćanja poreza na dobit od strane zakupodavaca mnogi privatni zakupodavci ne žele da izdaju zemljište zvanično putem ugovora, te se ono ne može ni prijaviti u RPG. Osloboditi poljoprivredna gazdinstva poreza na prihod od izdavanja poljoprivrednog zemljišta.

 

Tara, 29.01.-04.02.2017.

 

 

Klub 100P plus je ove godine organizovao trinaesti Zimski seminar farmera, koji je jedanaesti put za redom održan na Tari. Učesnici seminara kojih je bilo preko 400 kažu da je najbolji do sada, a nama je cilj da svake godine pomeramo granice i da svaki naredni bude još uspešniji.

Seminar je, posle duži niz godina, zvanično otvorio Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović. Ispred Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo prisutne je pozdravio pomoćnik pokrajinskog sekretara Marko Rovčanin. Tokom seminara sa učesnicima su razgovarali dr Dragana Gođevac, direktor Uprave za zemljište i prof. dr Dragan Milić, savetnik ministra poljoprivrede, kao i pomoćnik ministra za ruralni razvoj Zoran Janjatović i savetnik u Ministarstvu Radivoj Nadlački, koji su govorili o nacionalnim merama i IPARD programu.

Našem pozivu rado su se odazvali i Ataše za poljoprivredu ambasade Austrije dr Christian Brawenz, kao i gospodin Herman Wieser, generalni menadžer Austrijskog poljoprivrednog klastera (Austrian Agricultural Cluster).

Seminar su svojim stručnim predavanjima uveličali ugledni profesori, agronomi i inženjeri: dr Miroslav Malešević, dr Branko Marinković, dr Zoran Keserović, dr Miloš Beuković, dr Đorđe Moravčević, dr Nebojša Momirović, dr Dragan Vajgand, Florian Farkaš, Marija Milenković Kolundžija, dr Dušan Velisavljev, Marija Antanasković, Branko Ogrizović i Nikola Škrbić.

Gosti seminara bili su i farmeri Sorin Ogodescu iz Ruminije i Danilo Meolic iz Slovenije. Oni su govorili o svojoj proizvodnji i sopstvenim iskustvima i benefitima koje su ostvarili nakon ulaska njihovih zemalja u EU.

Veliki doprinos uspešnosti seminara dale su i kompanije čije je poslovanje vezano za poljoprivredu. Brojni distributeri poljoprivredne mehanizacije, semena, đubriva, zaštitnih sredstava, bankari i predstavnici kompanija koje se bave osiguranjem useva i imovine, svojim predavanjima približili su poljoprivrednicima savremene trendove i svoju paletu proizvoda. Seminaru su prisustvovali i dali svoj aktivni doprinos i predstavnici poljoprivredne savetodavne službe APV. Brojni mediji aktivno su pratili dešavanja na seminaru.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović pridružio nam se i poslednjeg dana seminara, saslušao i saglasio se sa zaključcima i predlozima koje su poljoprivrednici doneli na kraju seminara.

POLJOPRIVREDNICI ŽELJNI ZNANJA NEOPHODNOG ZA BOLJE POSLOVANJE

U Srbiji postoji veliki broj asocijacija koje okupljaju poljoprivredne proizvođače. Među mnogobrojnim izdvaja se po svojoj organizaciji Klub 100P plus u kojem su okupljeni poljoprivredni proizvođači iz cele Vojvodine. Klub se izdvaja i po tome što tradicionalno svake godine organizuje Zimski seminar farmera na kom se okupljaju članovi Kluba koji pozivaju predavače, stručnjake u poljoprivednoj proizvodnji, agroekonomiji, predstavnike državnih insitucija kako bi kroz predavanja, ali i otvorenu diskusiju zajednički došli do rešenja kojim bi unapredili svoj rad, učinili ga efikasnijim i profitabilnijim, ali i uticali na položaj farmera u društvu. Ovogodišnji 12. Zimski seminar farmera održan je deseti put na Tari poslednje sedmice januara. Na Seminaru se okupilo više od 400 učesnika, poljoprivrednih proizvođača, naučnih radnika, kao i predstavnka firmi koje na domaćem tržištu plasiraju poljoprivrednu tehniku, semenski materijal, sredstva za zaštitu bilja, hraniva, osiguranja, kao i bankarske usluge.

Na početku Skupa na dešavanja i aktivnosti Kluba u periodu između dva seminara podsetio je predsednik Kluba 100P plus Vojislav Malešev.

 

Poziv poljoprivrednicima

Ovogodišnji 12. Zimski seminar farmera na Tari otvorio je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Danilo Golubović koji je pozvao poljoprivrednike Kluba 100P plus da zajedno s Ministarstvom učestvuju u kreiranju i vođenju agrarne politike. Napomenuo je da će se proizvođači koji sad imaju jake ekonomske osnove za rad u poljoprivredi, ako ne budu spremni unapred za administraciju i pravila igre Evropske unije, kao i mogućnosti pristupanja fondovima i budžetu EU na odgovarajući način, biti u problemu kada Srbija uđe u Evropsku uniju. Iz tog razloga Danilo Golubović je pozvao farmere da zajednički s Ministarstvom poljoprivrede završe započeto u daljim procesima pregovora s Evorpskom unijom i da usklade svoje interese s interesima države.

O tržišnim i cenovnim očekivanjima za naredni period govorio je Goran Živkov iz Agencije za razvoj jugoistočne Evrope. Na svetskom tržištu, ako se govori o potrošnji industrijskih poljoprivednih proizvoda, beleži se pozitivan trend s tendencijom daljeg rasta. Najveće promene na tržištu očekuju se u zemljama u razvoju, a predviđa se povećanje upotrebe ulja i šećera za 15 do 16 odsto, ribe za 14 i mesa za sedam odsto. Ipak, i pored očekivanog rasta potrošnje poljoprivrednih proizvoda ne očekuje se njihovo povećanje cena, što Živkov objašnjava time da se turbulencije na tržištu ublažavaju većim povezivanjem i otvaranjem novih tržišta.

Poslovanje holandskih preduzetnika u sektoru poljoprivrede i agrobiznisa farmerima na Tari je predstavio ateše za poljoprivredu Maarten Wegen iz Ambasade Kraljevine Holandije. Kraljevina Holandija spada među najveće poljoprivredne proizvođače u Evropi. Pri tome ostvaruje godišnji trgovinski suficit poljoprivrednim proizvodima oko 29 milijardi evra. Ostvarivanje ovako visokog suficita ne postiže se samo zahvaljujući intenzivnoj proizvodnji, već kao ključ uspeha gospodin Maarten Wegen navodi dodatu vrednost proizvoda. Neretko se dešava da Holandija uvozi neki poljoprivredni proizvod nakon čega mu obezbedi dodatu vrednost preradom, a potom ga kao takav izvozi. Ovakvom ekonomskom politikom Holandija je zauzela drugo mesto u svetu kao izvoznik. Iako podaci o ostvarenom suficitu u poljoprivredi izgledaju optimistično i holandska preduzeća koja se bave poljoprivredom vode neprestano bitku za opstanak, a često se i gase. Naime 2000. godine u Holandiji je poslovalo oko 97.000 firmi čija je osnovna delatnost poljoprivreda. 14 godina kasnije broj ovih preduzeća se sveo na 65.000 što znači da je broj ovih firmi smanjen za 33 odsto. Od presudnog značaja za opstanak poljoprivrednih firmi Maarten Wegen navodi konkurentnost i samoodrživost u proizvodnji, uz neprestano ulaganje u znanje, opremu, kao i transfer tehnologija.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Bogaroški predstavio je učesnicima Seminara program mera za podršku poljoprivrednicima koji se realizuje preko Razvojnog fonda, Fonda za razvoj poljoprivrede i Garancijskog fonda AP Vojvodine.

U susret apliciranjima za sredstva IPARD fonda za razvoj poljoprivede i ruralnog razvoja koje su najavljene za treći kvartal 2016. godine Dragan Mirković iz Uprave za agrarna plaćanja Ministartva poljoprivrede i zaštite životne sredine predstavio je sadržaj prijavnih formulara i dodatnih dokumenata koje aplikanti treba da predaju prilikom konkurisanja za IPARD sredstva.

I ove godine na Zimskom seminaru farmera nisu izostale teme posvećene unapređenju biljne proizvodnje. Između ostalog, dat je prikaz stabilnosti zemljišnih agregata u različitim sistemima obrade zemljišta, aktuelnosti o gajenju pšenice, praktična upotreba “grinsiker” senzora u funkciji povećanja prinosa. Govorilo se i o preciznoj poljoprivredi i elektronskoj knjizi polja. Nisu izostale ni teme o zaštiti bilja i njenom pravilnom sprovođenju, kao i stočarstvu. Značajan deo seminara bio je posvećen temama u oblasti poljoprivredne tehnike gde je dominirao prikaz najnovijih tehničkih rešenja sa sajma Agritechnica 2015. u Hanoveru, a dat je i omaž poljoprivrednoj tehnici, kao i pregled trenda razvoja mehanizacije.

Osim predavanja, značajna su iskustva iz prakse koja su farmeri međusobno razmenili u trenucima šetnje Tarom.

Tara, 25-31.01-2015.

U organizaciji Kluba 100P plus održan je 11. Zimski seminar farmera, već tradiconalno, na Tari. Zamisao organizatora je da na jednom mestu okupi svoje članove, poljoprivredne proizvođače, s jedne strane, i predstavnike institucija i predstavnike firmi čija je delatnost iz oblasti poljoprivrede, s druge strane.

Ovo je prvi seminar organizovan bez prof. dr Veselina Lazića. Bilo je skeptika koji su mislili da se seminar neće ni održati, ili da neće biti organizovan na nivou. Upravo zato, ovaj seminar je organizovan srcem i željom da se ne prekine nit koju je prof. Lazić utkao u Klub. Njegov moto da paori treba neprestano da uče i napreduju, da treba da se udružuju da bi ostvarili svoje ciljeve, i da se nikada, nikada ne predaju, nastavlja da bude i moto Kluba.

————————————————————————————————————
Pozdravni govor Vojislava Maleševa na otvaranju Seminara

Predlažem da, pre nego što počnemo sa radom, minutom ćutanja, odamo počast nedavno preminulom velikom čoveku, osnivaču ovoga kluba i poštovaocu poljoprivrede i paora, borcu za bolji položaj poljoprivrede u ovom društvu i pravom Vojvođaninu, profesoru Veselinu Laziću, kao i svim do sada preminulim članovima Kluba 100P plus.

Poštovane dame i gospodo, dozvolite mi da vas u ime Kluba 100P plus i u svoje lično ime, najtoplije pozdravim i da vam poželim prijatan i uspešan boravak na 11. seminaru farmera. Želim da se zahvalim svim predstavnicima firmi koje su uzele učešće na ovom seminaru i koje nas prate u svim našim aktivnostima, svim predavačima koji će nas kroz svoja predavanja edukovati kako da povećamo profit na svojim gazdinstvima, a posebno bih se zahvalio Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, ministarstvu poljoprivrede, ministarstvima saobraćaja i trgovine, koji su se ljubazno odazvali našem pozivu i uzeli učešće u radu našeg seminara. Posebna mi je čast da najavim da će nam se na seminaru pridružiti i ataše za poljoprivredu pri Holandskoj ambasadi, gospodin Maarten Vegen. Po svemu ovome, ovo će biti veoma plodan i uspešan seminar, kakav uostalom i dolikuje paorima.

Pokušaću da se u kratkim crtama osvrnem na sve ono ružno i manje ružno što nam se u poljoprivredi desilo od prošlog seminara do danas (jer, na žalost, ničeg lepog ne mogu da se setim, a ako se neko od vas ipak seti nečeg lepog, javite i nama da se zajedno veselimo). Jedna od prvih stvari je nepriznavanje faktura za dobijanje subvencija. I pored našeg argumentovanog stava da se priznaju fakture za nabavku đubriva i goriva, ministarstvo je ostalo pri svome i tako dokazalo da se ne razume u obligacione odnose u ovoj zemlji, ili su pak bili ubeđeni da će bar malo ušparati para na seljacima koji su u sistemu PDV (po mišljenju većine političara – tajkuna). Bespovratnih sredstava na investicije nije bilo, ili ih je bilo toliko malo, da su golim okom bila nevidljiva. Nacrt zakona o poljoprivrednom zemljištu još uvek nije ugledao svetlost dana, iako je rađen još u doba vladavine našom poljoprivredom, ministra Gorana Kneževića. Licitacija za državno poljoprivredno zemljište se raspisuje u nevreme, a prioriteti se daju po samo ministarstvu znanom receptu (na jednodnevne piliće, svinje za klanje, stoku koja jede hranu isključivo sa državnih oranica, sistemima za navodnjavanje koji decenijama nisu u funkciji, a što i da navodnjavamo kad i onako stalno pada kiša). Naše zemljište, a kad kažem naše, prvenstveno mislim na vojvođanske oranice, i dalje se arči i nudi strancima po bagatelnim cenama na večito ili višedecenijski zakup, uz obrazloženje da će nas neki stranci naučiti da radimo i budemo profitabilniji, do nedavne izjave naše ministarke poljoprivrede, da će nas ti isti stranci zapošljavati na tom zemljištu, što u prevodu znači, da će naša deca u svojoj rođenoj državi, pa kakva god ona bila, na svojoj dedovini, jer se zemlja arči a da nije završena restitucija, biti biroši. Pa iako je od cenjene nam ministarke, mislim da je mnogo.

Nedavno usvojena uredba o smanjenju subvencija sa 100 na 20 hektara uz obrazloženje da će to pogoditi samo mali broj gazdinstava, koja doduše ostvaruju suficit u izvozu poljoprivrednih proizvoda, koja redovno izmiruju svoje obaveze prema državi i koja svake godine imaju veliku novostvorenu vrednost, je za resorno ministarstvo i vladu od manjeg značaja, jer je to verovatno i manji broj glasača od onih koji će dobiti subvencije. Ta priča koja se plasira da će nama biti dostupni fondovi EU kroz razne projekte, je samo prazna priča, bar za još neko vreme (a mi vremena nemamo, jer je većini nas prošao radni vek, a prolazi i životni, slušajući prazna obećanja). Jasne strategije razvoja poljoprivrede još uvek nema, ne postoji predvidivost u ovom našem poslu, kao ni sledljivost i mi ne znamo kom carstvu da se priklonimo: nebeskome ili zemaljskome. Nedavno je izašao nacrt zakona o predfinansiranju poljoprivredne proizvodnje na kome bi nam i čivuti pozavideli, a sve pod parolom da ova vlada i resorno ministarstvo jako brinu o dobrobiti paora. S obzirom da je Marjan Rističiveć predsednik odbora za poljoprivredu u republičkoj skupštini, nismo bolje ni zaslužili.

Što se tiče radova na našim njivama, godina nam baš i nije bila naklonjena, kao i sve ovo o čemu sam pričao. Kišovito proleće, pa leto i na kraju jesen, koja je bila, ne šlag na tortu, nego jagoda na šlagu. Ne otežani, nego veoma teški uslovi skidanja i izvlačenja proizvoda sa njiva, a posebno šećerne repe, u većini slučajeva zakasnela setva pšenice, zimska obrada po blatu i vodi, sve u svemu jedna veoma teška godina. I tu našim mukama nije bio kraj, povećana vlaga kukuruza je donela i veće troškove sušenja, pa to što je rod i bio nešto bolji, nismo osetili na pravi način, pošto su i skladištari hteli da se od nas ovajde, te su nudili izuzetno niske otkupne cene neših proizvoda u vreme ubiranja, pravdajući se situacijom na inostranom tržištu. Kad je ta situacija u našu korist, tada posežu za dobro oprobanim receptom, zatvaranju granica za izvoz naših proizvoda. Još jedna novina koju su osetili jesenas proizvođači šećerne repe je iznuda potpisivanja aneksa ugovora o smanjenu cene repe, čega, verujem, nema nigde u svetu. Gde je tad bila naša pravna država da zaštiti proizvođača od monopola (kojeg po rečima premijera nema kod nas).
O problemima u poljoprivredi ima još jako puno da se priča, ali se bojim da bi to trajalo do kraja seminara, a po vašem izgledu plašim se da će neko i zaplakati nad našom sudbinom, pa da se to ne bi desilo, ovde ću stati i pokušati da vas oraspoložim lepim stvarima koje Klub radi.

Prošlogodišnji 10. jubilarni seminar je prošao u najboljem redu i medijski dobro propraćen. Krajem maja smo išli na stručno-turističko putovanje u Južni Tirol, gde smo pored ostalog, obišli proizvođače jabuka, videli razne sisteme za navodnjavanje i posetili jedno poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi seoskim turizmom. Sponzori tog putovanja su bili RTI i ProCredit banka i ja im se i ovog puta zahvaljujem što su omogućili članovima Kluba da pod povoljnijim uslovima idu na ovako lepo putovanje.

Polovinom jula je održan 10. jubilarni SPIT u Kaću sa prikazanih 100 mašina, od kojih je polovina bila u radu, kao i 4 kombajna u radu, i sa oko 400 posetilaca. Letnja poljoprivredna škola je bila kao i uvek dobro organizovana i dobro posećena. Održali smo u hotelu Park još jedno predavanje o proizvodnji pšenice koje je bilo veoma dobro posećeno od strane paora. Jesenas smo ponovo bili u Italiji, ovoga puta na sajmu u Bolonji, uz pomoć BASF i ProCredit banke i hvala im na uzetom učešću u sponzorstvu ovog putovanja. Pored sajma, obišli smo i jedno biopostrojenje u Hrvatskoj, farmu krava i stakleničku proizvodnju. Zahvaljujući našem dragom prijatelju gospodinu Alojzu Jerkoviću. U povratku smo posetili jedno poljoprivredno gazdinstvo u Sloveniji, koje se bavi stočarskom proizvodnjom.

Po povratku sa tog puta, dočekala nas je neprijatna vest o bolesti našeg profesora, koji na žalost, ovu bitku nije dobio, iako smo mi bili ubeđeni da će i to prebroditi, kao što je uspevao da prebrodi mnoge nedaće koje su ga snalazile u životu. Planiramo da krajem maja meseca organizujemo jednu lepu ekskurziju za naše članove u Holandiju, i o tome ćete biti obavešteni na vreme, pa vas molimo da se na vreme i prijavite, jer će broj putnika biti ograničen.

Nadam se da ste svi dobili dopis o mogućnosti obnove članstva u klubu i da ćete nam se pridružiti da zajedno nastavimo da radimo i pokušamo da stvorimo bolje uslove za rad, kako za našu decu, tako i za nas same. Klub će nastaviti da živi i radi na dobrobit svih onih koji budu uz Klub. Naše aktivnosti i prioritet će i dalje biti na jačanju: seminara, SPIT-a, zimske škole, stručnih putovanja u inostranstvo, štampanju revije. U tome nam vi možete puno pomoći i tražimo pomoć svih dobronamernih ljudi, jer zajedno smo jači i, zajedno i složni možemo mnogo toga uraditi na dobrobit svih nas.

Nove članske karte, koje će biti trajne, dobićete na kućnu adresu i važiće sve dok budete aktivni članovi Kluba. Svima onima koji ne budu izmirivali svoje obaveze na vreme, nećemo biti u mogućnosti da šaljemo revije, obaveštenja o dešavanjima u Klubu i aktivnostima Kluba, i neće imati one benefite koji će važiti za one koji svoje obaveze prema klubu budu izvršavali na vreme.
Neke firme, naši saradnici, su članovima kluba, koji su pokazali važeću člansku kartu, odobravale određene popuste kod kupovine mehanizacije. Mi ćemo se truditi da sa svim firmama koje prate klub dogovorimo da aktuelni članovi kluba imaju određene benefite kod nabavke inputa, mehanizacije, dobijanja kredita, i bićete obavešteni o tome koje su firme sa nama napravile sporazum te vrste.

Apelujem na predstavnike firmi koje vide svoj interes u zajedničkom radu sa klubom, da nas prate u svim našim malo pre nabrojanim aktivnostima i tako olakšaju rad kluba, a mi ćemo im zauzvrat dati mesto koje zaslužuju i prisustvo na svim našim skupovima, i naravno prednost nad onima koji samo povremeno prate rad kluba i uključuju se onda kada to njima odgovara.

Molim predstavnike firmi koje nisu uzele učešće u radu ovog seminara, da ne dele flajere i vizitkarte po holovima, jer ćemo biti prinuđeni, zbog onih koji redovno plaćaju svoje učešće, da ih odstranimo sa seminara i udaljimo iz hotela.

Još jednom vam želim uspešan rad i prijatan boravak.
__________________________________________________________________________

Zaključci sa 11. Zimskog seminara farmera

Poljoprivredno zemljište

• Klub insistira na argumentovanoj javnoj raspravi o Zakonu o poljoprivrednom zemljištu jer predlog radnog nacrta koji je predstavljen favorizuje određene grupe poljoprivrednika putem prava prečeg zakupa. Prioriteti su određeni pritiskom lobija, a ne analizom konkurentnosti određenih sektora poljoprivrede koji daju ogroman doprinos izvozu i konkurentnostiSrbije, kao što su proizvodnja žitarica, voća, povrća…
• Davanjem državnog zemljišta po pravu prečeg zakupa i 60% subvencija stočarima, država će direktno biti odgovorna za pad cena i konfuziju u ovom sektoru, jer trenutno nema tržišta za proizvode od mesa i mleka izvan Srbije, a nejasne su i perspektive tržišta u dogledno vreme.
• Izražava se velika bojazan oko predloženog rešenja u prometu poljoprivrednog zemljišta prema kojem će lokalne samouprave i Ministarstvo poljoprivrede davati saglasnost na kupoprodajne ugovore.
• Klub insistira da se prekine sa nezakonitim davanjem poljoprivrednog državnog zemljišta tzv. investitorimapod veomasumnjivim okolnostima i zakonskim rešenjima i apeluje na državu da ne deli i ne svađa poljoprivrednike kako bi se ispod žita otimale hiljade i hiljade hektara. Klub podseća državu da poljoprivrednici godišnje investiraju 3 milijarde evra u svoju proizvodnju, te su najveći investitori u poljoprivredu Srbije.

Zaštita proizvođača voća i povrća

• Klub insistira da država hitno nađe način da zaštiti domaće proizvođače voća i povrća od nelojalne konkurencije robe iz uvoza i damping cena.
• Ako se ovakav trend nastavi, domaća proizvodnja biće uništena.
• Insistiramo na poštovanju zakona o obligacionim odnosima, tj. da država obezbedi sprovođenje zakona prema poljoprivrednicima.

Subvencije

• Klub zahteva da se prestane s obmanom javnosti oko obrazlaganja subvencija jer je plaćanje subvencija na 20 ha socijalna mera koja nema nikakvog ekonomskog efekta za poljoprivredu. Zakonom o podsticajima nije se obezbedila predvidljivost i stabilnost te Klub smatra da on treba da se ukine kako ne bi bio samo izgovor za lošu agrarnu politiku.
• Klub zahteva da se nastavi sa podrškom investicijama u poljoprivredi kroz bespovratna sredstva, i da ograničenje ne bude veličina poseda.
• Nastaviti sa subvencionisanjem kredita za investicije i obrtna sredstva kod kojih iznos mora biti veći od dosadašnjih 5 miliona dinara
• Klub zahteva da se vrati pravo svim ženama da imaju svoja poljoprivredna gazdinstva, te da Ministarstvo postupi po rešenju zaštitnika ravnopravnosti građana.

Problemi poljoprivrednih gazdinstava u sistemu Pdv -a

• Poreska uprava ne priznaje pravo na poreski kredit poljoprivrednicima, jer, kako kaže, obavljaju ne registrovanu delatnost, što je apsurd, jer su registrovani upravo u Ministarstvu finansija – Upravi za trezor, po osnovu obavljanja poljoprivredne delatnosti i u poreskoj upravi kao PDV obveznici.
Poreski kredit znači umanjenje poreza na dobit od 70% i nije priznat samo poljoprivrednicima.
• Poljoprivrednici su kao fizička lica u sistemu PDV oporezovani i godišnjim porezom na dohodak građana, koji ima progresivnu stopu,10% i 15% na veću dobit, koji destimuliše stvaranje većeg prihoda po hektaru i veće nove vrednosti. Viša stopa poreza od 15% je neprimerena u poljoprivrednoj proizvodnji.
• Društvo sa ograničenom odgovornošću u poljoprivrednoj proizvodnji ima privilegiju u odnosu na poljoprivredno gazdinstvo, zato što im se priznaje poreski kredit. Kada potroši novac na kupovinu mehanizacije plaća samo porez na dobit, a ne plaća porez na dohodak jer nije fizičko lice. Tu je u prednosti 15% čistog dohodka. Zatim, vlasnik d.o.o. ima pravo da registruje poljoprivredno gazdinstvo i kao fizičko lice i prihoduje 8 miliona dinara, gde ubira 640.000 dinara poreza kao fizičko lice, što je apsurd.
• Klub apeluje na Ministarstvo poljoprivrede da iznađe način da se ove nepravilnosti, u saradnji sa Ministarstvom finansija, isprave.

Učešće u saobraćaju

• Da se uspostavi komunikacija i saradnja između Kluba i Agencije za bezbednost saobraćaja kako bi se rešavali specifični problemi i situacije koje nastaju prilikom uključivanja poljoprivrednika i poljoprivredne mehanizacije u saobraćaj.
• Da Klub pripremi katalog mehanizacije koja pripada grupama priključnih vozila i priključaka koji bi bio zajednički analiziran i postavljen na web sajtove Kluba i Agencije
• Da se donese tehničko uputstvo za definisanje i razlikovanje priključnih vozila od priključaka koji ne treba da budu registrovani.
• Da se hitno uputi predlog Kluba sa inicijativom za izmenu zakona o javnim putevima kako bi se legalizovao izuzetak za kretanje traktora i mehanizacije bez dozvole pod specifičnim uslovima.
____________________________________________________

Na našim seminarima se, pored učenja, ljudi i druže, razmenjuju mišljenja i iskustva, i sa Tare svi odlaze zadovoljni i bogatiji za nova saznanja.

Diskusija

UČEŠĆE  POLJOPRIVREDNE MEHANIZACIJE U SAOBRAĆAJU (2)

 

Na X zimskom seminaru farmera, posle izlaganja glavng policijskog inspektora Bobana Milinković iz Uprave saobraćajne policije na temu „Učešće poljoprivredne mehanizacije u javnom saobraćaju“, razvila se diskusija

 

–          Voja Malešev, predsednik UO Kluba 100P plus:

Danas u Vojvodini ima više od 50% traktora rađenih po evropskim standardima. To su traktori sa kabinom, sa sedištem za suvozača koje ima sigurnosni pojas. Naša pitanja se više odnose na učešće poljoprivredne mehanizacije u saobraćaju. Nas veoma interesuje šta sve moramo da registrujemo, pošto su tumačenja različita na lokalnom nivou.

Negde se tumači da treba da registrujemo sva priključna vozila koja imaju sopstvene točkove, bez obzira da li imaju kočioni sistem ili nemaju. To znači: prese, tanjirače, germinatori itd.

 

–          Glavni policijski inspektor Boban Milinković:

Taj deo posla radi Odeljenje za inspekcijsko-tehničke poslove u našoj Upravi. Tumačenje bi trebalo od njih tražiti. Moj odgovor bi bio da sa takvim vozilom odete na tehnički pregled i ako oni mogu da ga izvrše, onda ga treba i registrovati.

 

–          Voja Malešev, predsednik UO Kluba 100P plus:

Sledeći naš problem su prikolice i priključne mašine starije proizvodnje. Ljudi hoće da registruju i takve mašine, ali nemaju u posedu račune. Dokumentacija je izgubljena. Nisu u mogućnosti da dokažu poreklo takvih mašina. Da li može ponovo da se uvede mogućnost dokazivanja vlasništva uz dva svedoka.

 

–          Glavni policijski inspektor Boban Milinković:

Sva konkretna pitanja taksativno navedite i pošaljite mejlom – dobićete odgovor. Zakon definiše da čak i priključno vozilo može da bude namenjeno za izvođenje nekih radova, a nije precizirano kojih. S druge strane, Pravilnik o priključnim vozilima donosi Ministarstvo saobraćaja i tu dolazimo do preplitanja nadležnosti.

Registracija vozila nije u nadležnosti saobraćajne policije. Pravilnik o registraciji vozila donosi Uprava za upravne poslove. Bila je praksa dokazivanja vlasništva uz dva svedoka, ali taj propis ne može da donese saobraćajna policija. Zahtev za to treba da uputite Ministarstvu unutrašnjih poslova, ili čak Vladi Republike Srbije, da se to opet omogući.

Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila, potpisao je ministar saobraćaja. Taj pravilnik definiše da je najveća dozvoljena masa vozila, odnosno, skupa vozila u saobraćaju na putu je 60 tona. Zakon je jasan – skup vozila čini vučno vozilo i priključna vozila. Problem je što traktor sa jednom prikolicom nije sporan, ali ima zakonsko pravo da zakači dve prikolice, a tada već prelazi dozvoljenu masu. Taj Pravilnik ne možemo mi iz saobraćajne policije da promenimo. Morate podneti inicijativu da se pravilnik izmeni, jer problem je što pojedinačno, i traktor i prikolice, ispunjavaju zakonske uslove, ali kada čine skup vozila, onda probijaju taj limit. Isti problem su imali i vozači kamiona. Skup vozila nikada ne ide na tehnički pregled kao skup, nego se ta vozila registruju pojedinačno.

 

 

–          Voja Malešev, predsednik UO Kluba 100P plus:

Sledeće pitanje odnosi se na transport kombajna. Da li kombajni, kada se sele sa parcele na parcelu, ili idu iz mesta u mesto, moraju da imaju policijsku pratnju? Govorim o kombajnima bez hedera, koji su u propisanom gabaritu.

 

–          Glavni policijski inspektor Boban Milinković:

Za svaki vanredni prevoz mora postojati dozvola upravljača puta. Problem je u nadležnosti nad putevima. Ukoliko treba da pređete, recimo, 500 m lokalnim putem i još 500 m državnim putem, vama trebaju dve dozvole od dva upravljača puta.

Do tri metra morate imati žuto rotaciono svetlo. Od 3 do 3,5 metra morate imati pratnju vozila sa žutim rotacionim svetlom, a preko 3,5 metra morate imati policijsku pratnju. Ta pratnja se tarifira prema pređenom kilometru. Znam da je to komplikovano, ali Zakon je takav i mora se poštovati.

Da li će Ministarstvo saobraćaja, koje je i donosilac Pravilnika o vanrednom prevozu, nešto u tom pravilniku promeniti, to zavisi od njih. Morate podneti inicijativu da taj pravilnik bude precizniji. Države u EU su to regulisale. Možda je rešenje da Ministarstvo saobraćaja izdaje godišnju dozvolu za vanredni prevoz. U tom slučaju biste se lakše kretali kombajnima u vreme žetve i na taj način rešili problem sa podnošenjem zahteva za izdavanje dnevnih dozvola. To je ipak pravna regulativa na koju mi iz saobraćajne policije ne utičemo.

 

–          Voja Malešev, predsednik UO Kluba 100P plus:

Sve više se kamionske prikolice koriste u poljoprivredi. Da li one moraju da imaju zelene tablice, ili mogu i dalje da se voze kako su i registrovane?

 

–          Glavni policijski inspektor Boban Milinković:

Odredba je vrlo jednostavno napisana i decidna: traktor sme da vuče samo priključno vozilo za traktor. Homologacija vozila u Republici Srbiji i uopšte pravilnici vezani za atestiranje su u nadležnosti Agencije za bezbednost saobraćaja (abs@abs.gov.rs). Pošaljite im konkretno pitanje.

V. Lazić