20. Zimski seminar farmera

20 godina učenja i borbe za bolji položaj farmera u Srbiji

 

20. Zimski seminar farmera u organizaciji Kluba 100P plus, bio je drugačiji u odnosu na prethodne, ne samo zbog jubileja u kontinuitetu održavanja, ako se izuzeme godina kada su okupljanja bila zabranjena zbog korona virusa, već i zbog drugih okolnosti.

Prvi seminar poljoprivrednika u organizaciji Kluba 100P Plus održan je u Velikoj Plani sa 73 učesnika. Drugi u Banji Vrujici, a zatim svi naredni do ovog poslednjeg, na Tari u hotelu Omorika. Broj učesnika iz godine u godinu je rastao.

Na smanjenu zainteresovanost za poslednji seminar uticala je celokupna situacija u zemlji, kao i ekonosmka situacija u poljoprivredi, pa su pojedine firme i poljoprivrednici odlučili da ne prisustvuju seminaru ove godin. Ipak, uprava Kluba je donela odluku da se seminar svakako održi i tako obeleži upornost, istrajnost i posvećenost edukaciji poljoprivrednika i borbi za bolje uslove poslovanja.

Tako je seminar ove godine održan u Aranđelovcu u hotelu Izvor u periodu od 19. do 21. februara. Iako znatno kraći, seminar je i ove godine bio veoma sadržajan i protekao je u radnoj atmosferi. Okupio je poljoprivrednike – članove Kluba 100P plus, kao i poslovne partnere i prijatelje Kluba koji su dali svoj doprinos u realizaciji Seminara.

 

Ovogodišnji, 20. seminar farmera otvorio je Petar Samolovac, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo koji je tom prilikom predstavio mere podrške poljoprivrednicima, odnosno različite konkurse u 2025. godini koje raspisuje Pokrajinski sekretarijat.

 

I za 20 godina mnoga pitanja nisu dobila odgovore

Seminar je počeo osvrtom na prošlogodišnju proizvodnu godinu, ali i na teme koje su bile akutuelne u prethodnih 19 seminara. Kako je rekao, pozdravljajući sve učesnike u ime organizatora, predsednik Kluba 100P plus Vojislav Malešev, prošla proizvodna godina je bila loša za većinu poljoprivrednika. Vremenske prilike uticale su na to da su na većini parcela u Vojvodini prinosi bili veoma niski ili ih uopšte nije bilo. Na loš položaj poljoprivrednika nisu uticali samo niski prinosi jarih useva, već i cene poljoprivrednih proizvoda, a još uvek se osaćaju posledice zabrane izvoza poljoprivednih proizvoda od pre tri godine, kada su cene bile na značajno višem nivou nego danas. Te posledice se ogledaju u manjoj zainteresovanosti za robu iz domaće proizvodnje inostranih kupaca, pre svega pšenice, a nije bilo značajnije zainteresovanosti ni za kukuruz i soju. Na nepovoljan položaj poljoprivrednika uticali su svojim „radom“ i zaposlenici u resornom ministarstvu. Kakoje napomenuo Malešev, Ministarstvo poljoprivrede nema jasnu strategiju agrara ni za sledeću godinu, a kamoli za narednih deset, nema ni predvidljivost ni sledljivost.

– U toku godine se menjaju pravila igre, nemamo jasnu definiciju registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, ko je taj koji može da ima RPG i da ostvaruje pravo na subvencije. Mi u Srbiji imamo dve vrste poljoprivrede, socijalnu i razvojnu. Ni jedan ministar nije razdvojio ove dve poljoprivrede. Ne može socijalna poljoprivreda, a tu smatram one ljude kojima poljoprivreda nije osnovno zanimanje i one koji zbog svojih godina ili zdravstvenog stanja nisu u mogućnosti da proizvedu više, da koči razvojnu i da subvencije za sve budu iste. Ne mislim da te ljude treba zaboraviti, naprotiv, i oni zaslužuju pomoć države kao i ostali, ali tu mora da se uključi Ministarstvo za rad i socijalna pitanja. Da li je pošteno da socijalna davanja budu veća od poljoprivredne penzije? I ako neki poljoprivrednicu nisu svojevremeno uplaćivali doprinose, zaslužili su pristojnu penziju, jer su oni ti koji su obezbeđivali prehrambenu sigurnost građana, a ne država i Ministratstvo, naglasio je Malešev.

Istakao je i da vlasnik RPG koje je u PDV-u ne može u penziju dok ne izađe iz sistema PDV-a. Ali, to nije moguće ako ima obrt veći od osam miliona dinara, kad ima višegodišnji zakup, kad ima kredite koje mora da vraća. Ovo, kako stoje svari, nadležni ne razumeju.

Vojislav Malešev se u svom izlaganju dotakao i subvencija ističući da se velika sredstva izdvajaju za mlečno govedarstvo, podsećajući da ti isti stočari prosipaju mleko, jer nemaju kome da ga prodaju. Pod znakom pitanja je i opravdanost subvencije za kupovinu sertifikokvanog semena, a kako se čini ove subvencije će iskoristiti samo proizvođači semena koji su podigli cenu semenske robe.

I na ovogodišnjem seminaru nezaobilazna tema je bio IPARD. Podaci o realizaciji, kako je rekao Malešev, ukazuju da su od svih zemalja u okruženju korisnici u Srbiji povukli ubedljivo najmanje sredstava iz IPARD programa, a kako objašnjava, razlog za takvu situaciju nije to da su poljoprivrednici nezainteresovani, već to što prođu dve, tri godine od raspisivanja do raspisivanja poziva.

Malešev je podsetio i na „plavi“ dizel u susednoj Hrvatskoj, odnosno na gorivo namenjeno za poljoprivrednike čija je cena duplo jeftinija od cene redovnog goriva, a nema ograničenja u količini.

Klub 100P plus u poslednje dve decenije organizovao je u sopstvenoj režiji i stručno-turistička putovanja. Na ovim putovanjima, pored posete raznim farmama, firmama i udrženjima, oni koji krenu na put imaju prilike da vide i mnoge znamenitosti država koje posećuju, a svakako najveći pečat svakom putovanju daju druženja, posebno ona iz autobusa.

Kako s novim klimatskim uslovima održati proizvodnju?

Iako u skraćenoj verziji i ove godine nisu izostala interesantna predavanja kako stručna, renomiranih stručnjaka, tako i komercijalna, ona koja se odnose na ponudu banaka, semenskih i hemijskih kuća, kao i mehanizacije.

Veliku pažnju posetilaca privuklo je predavanje “Varijabilno đubrenje – trošak ili profit” prof. dr Vladimira Ćirića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Prof. dr Nataša Samardžić učesnicima seminara predstavila je projekat Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za zaštitu bilja, pod nazivom: “Rezistentnost korova na herbicide istog mehanizma delovanja u Republici Srbiji.

Kao dobar izbor organizatora, s obzirom na posećenost, pokazala se panel diskusija na temu „Uticaj promene klime na poljoprivrednu proizvodnju“ čiji je moderator bio prof. dr Đorđe Moravčević sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Učesnici panel diskusije su bili dr Zoltan Kurunci – Horsch, Nikola Škrbić, Bogdan Garalejić IRI Tamiš Pančevo ,Vojislav Malešev, Dragan Mijatović poljoprivrednik iz Hrvatske, Boško Oluški OPG Oluški, Novi Kneževac i Marija Antanasković, A.M.I Novi Sad.

Tema „Uticaj promene klime na poljoprivrednu proizvodnju“ je vrlo kompleksna i nije lako odgovoriti u potpunosti na pitanja koji su svi faktori relevantni, a još je teže naći odgovore na pitanja šta preuzeti i kako odgovoriti na promene koje su više nego uočljive poslenjih godina. Naročito se izdvajaju poslednje tri, kada je raspored padavina bio neravnomeran, sa pikovima u određenim periodima, iza kojih bi usledili sušni periodi, koji su trajali i oko šezdeset dana bez kiše, uz dnevne temperature koje su prelazile 40°C, noćne 30°C. Prinosi su bili znatno smanjeni, a na nekim lokacijama je i izostao rod jarih useva. Uz sve to, dodatne negativne efekte ima i činjenica da je intenzivni način proizvodnje ispostio zemljište po pitanju količine organske materije. Stoga i ne iznenađuje što je panel protekao najvećim delom posvećen obradi zemljišta, odnosno konzervacijskim sistemima obrade. Učesnici su se složili da se ovim načinom obrade nešto konezervira, odnosno čuva. Ovaj vid obrade zemljišta prvi put se primenjivao na određenim imanjima i kombinatima još krajem osamdesetih godina prošlog veka u proizvodnji pšenice, a kako je objasnio Nikola Škrbić to su uslovili tadašnji uslovi za obradu zemljišta kada nije moglo da se uđe u parcelu da se ore, pa su se neki odvažili i obradili zemljište sa tanjiračama i onda posejali pšenicu. Iako su rizikovali, priroda je pokazala svoje i videlo se da se može raditi na ovaj način. Međutim, značajnija promena u praksi počela je 2009. godine. Škrbić je napomenuo da postoji terminologija, klasifikacija sistema obrade zemljišta koja je definisana 2009. godine u okviru Društva za poljoprivrednu tehniku Vojvodine. Ta terminologija je u skladu sa svetskom i bilo bi dobro da studenti na fakultetima nauče šta je konzervacijska obrada i kakva je podela.

Vremenom supočele da se pojavljuju mašine za obradu zemljišta koje na površini zemljišta ostavljaju količinu žetvenih ostataka veću od 30% jer konzervacijski sistemi obrade zemljišta podrazumevaju da je pokrivenost zemljišta sa žetvenim ostacima u vreme kada je najintenzivniji momenat za eroziju zemljišta veća od 30%. Stoga se pri izboru mašine za konzervacijsku obradu zemljišta mora obratiti pažnja na radne organe i na to kako oni manipulišu žetvenim ostacima. Takođe, značajan faktor kako je naglasio Bogdan Garalejić jeste poznavanje zemljišta koje se obrađuje, odnosno koji je tip zemljišta na kom se zasniva proizvodnja.

Da su konzervacijski sistemi obrade zemljišta dobar izbor potvrdili su i učesnici panel diskusije na osnovu sopstvenih iskustava, Vojislav Malešev, Boško Oluški i Zoltan Kurunci koji su počeli da ih primenjuju u praksi u periodu od 2008. do 2010. godine. Složili su se da ima perioda kada su morali i da upotrebe plug, ali i da su prednosti konzervacijskih sistema obrade posebno uočljivi kada se radi o eolskoj eroziji, u periodima sa košavom, što je posebno primetno u severnom Banatu. Boško Oluški koji se bavi ratarskom i povrtarskom proizvodnjom otišao je korak dalje. Kako kaže, intenzivna proizvodnja i želja za što većim prinosom vremenom su doveli do toga da je zemlja blokirana i da ne može da iskoristi elemente koje ima. Stoga je odlučio da kroz način obrade i nege zemljišta koristi i bakterije kako bi zemlji vratio život. Ovo je bila njegova odluka, koja nije uslovljena nikakvim subvencijama, nego ličnim odnosom prema zemljištu kao resursu i potrebi za njegovim očuvanjem. Oluški smatra da bi situacija bila znanto povoljnija ako bi svako dao svoj doprinos i uradio ono što može.

S druge strane, primena određenih mera u proizvodnji neretko je uslovljena nekim subvencijama, davanjem određenih naknada i to nije samo slučaj kod nas, već kako je rekao Dragan Mijatović, i u Hrvatskoj. Kako je objasnio ljudi su u Hrvatskoj počeli da primenjuju konzervacijske sisteme obrade zemljišta kao i da seju pokrovne useve, ne zato što brinu o zemljištu, već zato što su im obećani poticaji i to je najčešće tako. Ako se pogleda iz nekog drugog ugla, s obzirom na to da se većina poljoprivrednika bori za sopstveni opstanak, i ovakav stav se čini potpuno opravdan. Ipak, pri izboru načina proizvodnje ne sme se zaboraviti ni pitanje kakva se hrana proizvodi, jer bi prirodno bilo proizvoditi zdravu hranu koja u sebi ima očekivanu količinu hranljivih materija.

Kao jedna od mera koja bi pomogla smanjenju uticaja klimatskih promena navedeno je i navodnjavanje uz koje je obavezna primena organskih đubriva. Kako se čulo, bilo bi dobro iskoristiti i periode kada su vodostaji velikih reka visoki pa bi otvaranjem ustava bilo poželjno napuniti kanale i na taj način obezbediti vodu. Ako ima vode na raspolaganju da bi se ona iskoristila za navodnjavanje u većoj meri elektrifikacija polja bi znatno pomogla, s obzriom na to da bi znanto smanjila cenu vode koja se koristi, a samim tim značjano smanjila troškove proizvodnje.

Među potencijalnim odgovorima su i promena setvene strukture s većim udelom u proizvodnji ozimih useva, agropošumljavanju, zatim izboru sorti i hibrida, kao i načinu obrade među kojima se osim direktne setve sve više pominje i obrada u trake – striptill, pokrovni usevi. Ipak i ove alternative ne daju garnacije za prevazilaženje problema, jer kako se čulo, niko još nije izračunao, na primer za pokrovne useve, koliko vlage sačuvaju u zemljištu, a koliko vlage izvuku iz zemljišta za rast. Kada je reč o pokrovnim usevima, s obzirom na to da se radi o mešavini koja ima, na primer u Hrvatskoj čak 27 različitih biljnih vrsta, pa samim tim i semena različitih veličina, pitanje je kakvu sejalicu odabrati za njihovu setvu.

Na kraju je postavljeno i pitanje kako će izgledati poljoprivreda za 100 godina. Da li će se proteini potrebni za ishranu proizvoditi hemijski, a biljke proizvoditi u cilju smanjenja karbonskog otiska. Ipak, odgovor na ovo pitanje ne zna niko sa sigurnošću, bar ne u ovom vremenu, kao što niko ne može da predvidi ni predstojeću sezonu i vremenske prilike.

Tokom seminara među učesnicima je sprovedena anketa koja je obuhvatila nekoliko pitanja: mesto i termin održavanja, trajanje seminara i teme kojima treba posvetiti posebnu pažnju. Rezultati ove ankete će organizatoru umnogome olakšati organizaciju sledećeg Zimskog seminara farmera.