Sa ekskurzije u Italiji 2017.

Integralna i bio proizvodnja voća i povrća

Naša stručna ekskurzija realizovana je zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, koje je sufinansiralo projekat „Edukacija, informisanje i stručno usavršavanje poljoprivrednika”. U okviru projekta predviđena je i poseta poljoprivrednim proizvođačima u inostranstvu.

Zahvaljujući Dušanu Đorđeviću iz kompanije Ita-solution, domaćin posete bio je proizvođač povrća i voća Alessandro Semazzardo.

Gazdinstvo gospodina Sandra u okolini Verone ima proizvodnju grupisanu u tri segmenta parcela. Oko kuće su plastenici na 14 ha, a na izvesnoj udaljenosti od sela nalazi se proizvodnja povrća na otvorenom i voćnjaci. Godišnje proizvodi oko 900 tona voća i povrća. 60% proizvodnje proda se direktno kod kuće. Ostalo ide u supermarket, ali je cena u supermarketima i do 50% niža.

Gazdinstvo našeg domaćina je član Asocijacije za integralnu i bio-proizvodnju. Integralna proizvodnja je novi princip gajenja koji je odredila Evropska unija i primenjuje se od prošle godine. Potrebno je da gazdinstvo koje proizvodi hranu bude određene površine i primenjuje određenu tehnologiju proizvodnje. Što se tiče bio-proizvodnje, prvi stepen je integralna proizvodnja. Ko radi integralnu i bio-proizvodnju mora da prati klimu, jer predatori koji pomažu u uništavanju štetočina imaju svoj životni vek. Parcele i radno okruženje su veoma zanimljivi. Tuneli, koje smo videli, neophodni u ovoj vrsti proizvodnje, deluju neuredno i zapušteno, ali “oaze korova” unutar tunela imaju argumente za i protiv. U tim uslovima žive predatori koji se razvijaju unutar tih mikrolokacija i tretiraju okruženje. Predatori ne mogu očiste ceo tunel poput herbicida. Zato u tunelu postoji nekoliko “oaza korova”.

Različite biljne kulture

Gazdinstvo proizvodi 55 različitih biljnih vrsta.

Sa sadnjom dinje počinje se u februaru, da bi prve dinje stasale za dva meseca. Zatim sade nove. Uspevaju da imaju tri berbe dinje u kontinuitetu.

Jagode se proizvode kao jednogodišnji, ne kao višegodišnji zasad, jer su u prvoj proizvodnji plodovi krupni, a već sledeće godine bi bili sitniji i ne bi mogli da se prodaju.

U aprilu proizvode sadnice, a potom ih smeštaju u hladnjaču. Sadnja se vrši u avgustu, a u novembru stiže prvi rod koji je kvalitetniji od prolećnog roda. Zatim sadnice opet idu u mirovanje preko zime, pa se opet spremaju za proleće.

Zasad tikvica je bio u vertikalnoj proizvodnji na dva metara visine. 15. februara su sadili, u pitanju je bio dupli tunel. 10 marta je startovala berba koja je završena 1. juna.

Interesantno je bilo videti zasad paradajza koji se proizvodi na optiflori – novoj podlozi na kojoj je kalemljen paradajz, a koja je otporna na nematode. Ima mogućnost duplo većeg razvoja biljke u odnosu na sadnju iz semena. Sadnica se širi tako da se grane postavljaju na V. Iz jednog kontejnera izlaze dva struka paradajza, jer je podloga jača i može da podnese takav razvoj. Bela folija služi da se smanji temperatura zemlje. Na 36⁰C, tu gde je prostrta bela plastika, ta zona postaje sterilna. S druge strane, korenu je malo svežije i može lepo da se razvije. Na 60 ari ima 6.500 sadnica što odgovara duplo većem broju sadnica u odnosu na normalni zasad. Plan je da svaki struk postigne 8 spratova paradajza i svaki sprat treba da ima 600 gr. Znači da ostvaruju prinos oko 50 t i više.

Na parceli od 35 ari, malo izvan sela, videli smo zasad paradajza u biološkoj proizvodnji. Predatori su postavljeni na svaki kvadratni metar. Impolinatori su smešteni u dva reda koji se nalaze u sredini i oni upravljaju oprašivanjem cele površine. Konstrukcija plastenika je snažna. Srednji nosač može da podnese teret od 100 t. U pitanju je zasad nove sorte Pepita, poslednje generacije paradajza.

Lepo, zanimljivo i inovativno. Zahvaljući našem domaćinu upoznali smo se iz prve ruke sa aktuelnostima u poljoprivredi koje je propisala Evropska unija i prednostima integralne i bio-proizvodnje.