Kako rade dobri poljoprivredni proizvođači (farmeri)...?

Posebnost grada Sombora, administrativnog sedišta Zapadnobačkog okruga, leži u činjenici da ga pored petnaest sela okružuje i šesnaest salaških naselja. Statistički pokazatelji u ratarskoj poljoprivrednoj proizvodnji na nivou Srbije prepoznaju ga kao region koji prednjači u visini dostignutih prinosa, ne samo zbog klimatskih činioca, već dobrim delom i zbog znanja i umeća samih proizvođača. Naselje Gradina poznato je po dobrim poljoprivrednim proizvođačima, a od onih koji u tome prednjače ističemo porodično gazdinstvo Gertner.

Prijatan ambijent porodice Gertner na salašu u Gradini

Šima Gertner kome se pridružila životna saputnica Marija počeli su zajedničkim radom da stvaraju ovo gazdinstvo. Po završetku srednje škole priključili su im se i sinovi Aca i Dalibor, koji su od malih nogu zavoleli ovaj paorski posao. Nikada nisu ni poželeli da svoju budućnost grade na poslovima van poljoprivrede. Kasnije su se priključile i Acina supruga Marina i Daliborova supruga Snežana, koje takođe doprinose zajedničkom uspehu porodičnog gazdinstva. Danas je porodica bogatija za petoro unučadi, za koje se nadamo da će znati da nastave sigurnim putem kojim ova porodica ide već nekoliko decenija.

O tome kako su počeli, kako danas rade i kako vide svoje gazdinstvo u budućnosti razgovaramo na terasi, u prijatnom ambijentu salaša u Gradini, s Marijom, Šimom, Acom i Daliborom.

  • Kako su izgledali prvi koraci i kako se radilo u vreme kad ste vi počinjali?

Šima: Sve je počelo kasnih šezdesetih godina prošlog veka, još pre odlaska u JNA, kada sam pomagao roditeljima. Kada sam se po povratku osamostalio i malo kasnije oženio započeo je rad na ovom čime danas raspolažemo. Rad na gazdinstvu koje je imalo nepun maksimum od dozvoljenih 10 ha po gazdinstvu nije bio lak. Puno fizičkog rada, želja da se stalno uči i napreduje i poslovi u stočarstvu iziskivali su dosta organizacije. Prvi traktor s kojim smo radili bio je DT – 20. Za one koji nisu čuli, to je bio traktor s četvorotaktnim motorom i jednim cilindrom, snage oko 13 kW. Radio je na 1600o/min, a ostvarivao vučnu silu od 7 kN. Imao je dosta noviteta u konstrukciji, a kasnije je iz njegove osnove razvijen Vladimirec T – 25 i MTZ – 50. Naravno, uz traktor su išli i priključci. U proizvodnji se svaštarilo. Imali smo malo svinja, kasnije smo tovili i junad, ali kako je gazdinstvo raslo i napredovalo orijentisali smo se samo na ratarsku proizvodnju. Prepoznali smo značaj i uticaj struke i mehanizacije na proizvodnju, pa smo se trudili da se prilagodimo uslovima koji su vladali. U početku smo nabavljali polovnu mehanizaciju, a kasnije novu prema potrebama gazdinstva. Posle DT – 20 imali smo Zadrugar, Rakovicu, MTZ – 52, Zetor, Torpedo, Ursus 1212, JD 4020, RX –120, a kasnije novije modele MTZ-a, zaključno sa MTZ 1221. Tada smo te traktore nabavljali putem dugogodišnjih ugovora o setvi šećerne repe za šećeranu. Danas naše gazdinstvo koristi isključivo traktore John Deere. Promena ovolikog broja tipova traktora različite snage iziskivala je i značajna ulaganja u priključnu mehanizaciju, koju smo morali prilagođavati zahtevima.

Šima Gertner sa sinovima Acom i Daliborom

Prvi kombajn nabavili smo 1983. godine i to je je bio naš Zmaj 780. Kasnije smo koristili Z – 141, Z –142, Z – 143, Z – 190, a sada radimo sa kombajnom Class Medion.

Uporedo s našim površinama koje smo postepeno povećavali – uglavnom kupovinom – radili smo i zakup i usluge drugim gazdinstvima. Naravno da smo se uvek trudili da pratimo nove trendove i saznanja, koja su nam omogućavala da unapređujemo sopstveno gazdinstvo. Trudili smo se da u proizvodnji uvek primenjujemo i noviji sortiment gajenih biljnih vrsta. Mnogo novog morali smo da savladamo, a u današnje vreme izazovi su još veći. Uz izbor sopstvenog puta oslanjali smo se na poznate institucije i stručnjake koje smo u svakom trenutku mogli, kad smo imali dileme, da konsultujemo.

  • Kako ste radili i kako ocenjujete prethodnu godinu tokom perioda pandemije virusa Covid?

Šima: Od pre nekoliko godina Aca i Dalibor uglavnom sami vode gazdinstvo, a ja sam tu da se konsultujemo, ako nešto zapne. Bolje da o tome govore momci.

Aca i Dalibor: Unazad nekoliko godina orijentisali smo se na ratarsku proizvodnju. Zbog problema na tržistu vezanih za šećernu repu i suncokret odustali smo od proizvodnje ovih biljnih vrsta. Sada radimo pšenicu, soju i kukuruz. Proizvodnja se odvija uglavnom klasičnim načinom obrade, mada koristimo i oruđa za racionalnu obradu. Pomaže nam dosta to što raspolažemo svojim skladišnim prostorom u kom skladištimo proizvode i prodajemo ih onda kada mislimo da je to najbolje za nas. Imamo četiri silo ćelije na salašu i veliko podno skladište sa vagom neposredno preko puta salaša. Poslujemo uglavnom sa nama dobro poznatim kućama, kad je u pitanju prodaja naših proizvoda, ali i kada je u pitanju nabavka inputa. U poslednjih desetak godina uspeli smo da skoro u potpunosti obnovimo mehanizaciju. Uz traktore John Deere, obnovili smo i sejalice, plugove, setvospremače, uređaje za zaštitu bilja i prikolice. U tome nam je dosta pomogla i država koja je iz republičkih ili pokrajinskih izvora usmeravala sredstva za pomoć poljoprivrednim gazdinstvima. Koristili smo i podsticajna sredstva za mlade poljoprivrednike. Deo gazdinstva posluje u okviru PDV-a, a drugi deo je registrovan kao poljoprivredno gazdinstvo.

Podno skladište

Najzad se desila jedna dobra godina za proizvođače, naravno za one koji su uspeli da svoje proizvode prodaju po višim cenama. Što se tiče protekle 2020. godine, možemo reći da nam je i klimatski i finansijski bilo dobro. Prinosi koje mi ostvarujemo bili su na nivou višegodišnjih proseka, a situacija na tržištu išla nam je na ruku. Cene koje smo postigli nismo mogli ni zamisliti kada smo započinjali proizvodnu godinu.

  • Da li ste tokom protekle godine doneli i neke strateške odluke za gazdinstvo?

Aca i Dalibor: Već i pre pojave virusa Covid i proglašenja pandemije razmišljali smo o tome da odustanemo od pružanja usluga trećim licima. Sama situacija učvrstila je našu odluku da se potpuno posvetimo svom posedu. Sada obrađujemo svoje, a tu podrazumevamo i parcele u dugogodišnjem zakupu. Ne učestvujemo na licitacijama za zakup državnog zemljišta i otkazali smo kratkoročne zakupe. Konačno smo u potpunosti završili podno skladište, a isporučen nam je i traktor JD 6195M koji smo platili krajem 2019. godine. Za potrebe transporta po gazdinstvu i lakše operacije nabavili smo i JD 5045D. Sada očekujemo i isporuku kabine. Na ovaj način možemo u potpunosti da ispoštujemo agrotehničke rokove za one useve koje sejemo. To se već prošle godine pokazalo i na prinosima. Radimo sa manje tenzija, imamo više vremena, koje možemo kvalitetno provoditi sa našim porodicama. Ostane slobodnog vremena i za hobije koje imamo.

  • Kako je započela ova proizvodna godina?

Aca i Dalibor: Klimatski godina kasni više od 10 dana. Niske temperature odložile su setvu, produžile nicanje jarih useva, a bilo je upitno i delovanje herbicida. Insekticidi i fungicidi primenjeni u pšenici nisu imali dobre klimatske prilike, no, na svu sreću mi nismo imali negativnih posledica. Vidi se da usevi kasne u porastu, odnosno nisu u odgovarajućoj fenofazi, ali su čisti – bez korova.

Parcela pod kukuruzom

To smo uspeli jer smo zaštitu useva obavili u skoro idealnom trenutku. Talas poskupljenja na tržištu inputa, koji je nagovešten još u zimskim mesecima, nas nije iznenadio. Reakcija dobavljača na tržištu bila je očekivana. Sve cene su otišle gore, ukinuta je subvencija na gorivo, a ono je procentualno poskupelo možda i najviše od ostalih repromaterijala. Trenutno je cena dizel-goriva oko 160 din/lit u maloprodaji, dok je u veleprodaji oko141 din/lit. Kad smo započinjali osnovnu obradu cena u maloprodaji bila je oko 118 din/lit. Cena đubriva i pesticida takođe je porasla. Očekujemo i dalje reakcije na tržištu kako bi oni koji snabdevaju inputima došli do dela kolača koji su dobili proizvođači. Ipak se nadamo da ćemo i u ovoj godini ostvariti prinose na nivou naših višegodišnjih proseka.

  • Kako vidite sebe u narednih deset godina?

Šima: Pre nekoliko godina počeo sam iz hobija da se bavim restauracijom starih traktora. Do prošle godine sam uspeo da u radno stanje dovedem dva modela. Farmall iz 1955. godine je ovde na salašu i najviše ga koristim da provozam unuke, a Hanomag iz 1958. je u Somboru. Tu sam da pomognem kad treba, ali većinu vremena sada posvećujem porodici, a najviše unucima.

Traktor Farmall iz 1955. godine Šima je iz hobija restaurirao i doveo u radno stanje

Aca i Dalibor: Očekujemo da i u budućnosti održimo visok nivo prinosa koji smo već dostigli i da uz nove tehnologije u poljoprivredi to i povećamo. Sada je naš višegodišnji prosek prinosa kod kukuruza 12 t/ha, soje 4 t/ha, a pšenice 9 t/ha. Sejemo sorte pšenice koju prodajemo isključivo mlinarima. Biramo sortiment pogodan za ovu namenu. Sigurno ćemo u proizvodnju uvoditi i neke druge kulture za koje verujemo da će nam obezbediti sigurne i visoke prinose, a istovremno biti i dohodovne. Izazov koji pred nas postavlja sve veća primena IT tehnike u svim oblastima u ratarskoj proizvodnji, koju sad delimično primenjujemo, sigurno će dovesti do novih prihvatljivih rešenja za naše gazdinstvo. Svakako ćemo našim naslednicima pružiti sigurnost i pripremiti ih za ono što ih u budućnosti očekuje.

Branislav Ogrizović