Članovi Kluba 100P plus na stručnoj ekskurziji

Poseta farmama tokom prolećne stručne ekskurzije

Na ovogodišnjoj prolećnoj stručnoj ekskurziji, koju je organizovao Klub 100P plus, posetili smo i dve farme – jednu u Sloveniji, a drugu u Nemačkoj.

 

Ljubazni domaćin Miha Janhar

Farma junica u mestu Lahovče kod Kranja, u Sloveniji, vlasništvo je Mihe Janhara od 2008. godine kada je iskoristio prednosti konkursa za mlade poljoprivrednike i dobio sredstva. Do tada je vlasnik gazdinstva bio njegov otac.

Ovaj četrdesetsedmogodišnjak ima šestoro dece i nada se da će i oni nastaviti tradiciju i razvijati farmu.

Bave se stočarstvom. Imaju 150 junica, koje kupuju sa oko 200 kg u Češkoj, Slovačkoj i ponekad Mađarskoj. Uzgoje ih do 620-650 kg i prodaju u Italiji. Na farmi su zastupjene mesnate sorte – Limuzin, Šarole. Za junice je prirast 1 – 1,15 kg dnevno. Pre 10-15 godina držali su samo bikove, ali tržište je odredilo da se preusmere na uzgoj junica.

Na junice nema subvencije. Po hektaru ima 184 evra subvencije i dodatne subvencije na pokrovni usev. Može da se dođe do 500 evra po hektaru.

„Obrađujemo 75-77 ha. Proizvodimo sve za stoku – kukuruz, ječam, ovas, pšenicu, uljanu repicu i ponekad soju. Bavimo se proizvodnjom peleta, a u Gorenjskoj smo poznati i po uslugama sa poljoprivrednom mehanizacijom ili po pružanju pomoći u poljoprivrednim poslovima. Između ostalog, pomažemo oko setve, žetve, baliranja, košenja, oranja i drugih poslova. Sve naše usluge pružamo u dogovoreno vreme, pouzdano i povoljno. Imamo i sušaru za kukuruz i sušimo uslužno i drugima“ rekao je Miha Janhar.

Ima tri stalno zaposlena radnika koji su uvek uposleni.

Do pre godinu i po gajili su i ćurke. Miha ističe da je, nakon što su otac i majka prestali da rade, odustao od uzgoja ćurki. To je bilo staro gazdinstvo i trebalo je mnogo ručnog rada, a on nema vremena i ne može sve da postigne.

Tražio je dozvolu za izgradnju nove farme od 2000 m² još 2016. godine, ali još uvek je nije dobio. Birokratija je veoma spora. Želja je bila da se farma izmesti iz sela zbog ekologije.

Domaćin nam je objasnio i da redovno koristi konkurse EU. Kupio je novi kombajn od 460.000 evra i dobio 35% povrat sredstava.

Miha je ambasador kompanije New Holland u Sloveniji, jer je skoro sva mehanizacija New Holland. Ima dobru saradnju i sa firmom Gorenc i veoma je zadovoljan njihovom sejačicom.

 

 

Preduzimljiva vlasnica farme Stefani Renz

„Schirmerhof“ je tradicionalno porodično preduzeće u Ehingenu, Nemačka, koje je osnovano 1889. godine. Tada su se na salašu Širmer uzgajali konji, pa otuda i dva konja u porodičnom grbu. Sada ovo preduzeće vodi peta generacija. Cela šira porodica stoji iza farme, ratarstva i, naravno, stoke. Mladi i stari žive i rade zajedno, a mnogo godina poljoprivrednog iskustva pruža mogućnost za nove ideje i pristupe. Ova kombinacija omogućava da se nastavi tradicija i da se poslovanje učini sigurnim za budućnost.

Stefani Renz se 2019. godine, nakon završenog poljoprivrednog fakulteta, pridružila poslovanju. Istakla je da je veoma srećna što radi u poljoprivredi.

Samo članovi porodice rade na farmi. Suprug, mlađi brat, baba, deda, mama i tata. Stefani vodi sav posao. U klanici imaju zaposlene radnike.

Otac je oduvek hteo da napravi novu i izdvojenu farmu van sela. Iskoristili su subvencije EU. Akcenat je bio na farmama gde je dobrobit životinja na prvom mestu. Dobili su 35% povrat sredstava. Otac je prepoznao da je program dobar, ona je zakupila farmu od oca i zato što je mlada, školovana i žena, dobila je sve povoljnosti.

Nova farma

U avgustu 2020. godine useljena je nova štala za uzgoj i tov prasadi, gde nakon sisanja dolaze odbijena prasad. Dobrobit životinja je ovde glavni fokus, tako da su sledeće posebne karakteristike bile veoma važne za novu štalu:

• Čuvanje na slami i na otvorenom prostoru;
• Više nego dvostruko više prostora nego u tradicionalnim sistemima uzgoja;
• Tri različite klimatske zone;
• Mnogo aktivnosti i mogućnosti za igru;
• Mikro-zemlja za smanjenje toplotnog stresa;
• Sertifikacija od strane Nemačkog udruženja za zaštitu životinja.

Ovaj objekat je koštao 1,6 miliona evra, dobili su 35% povrat sredstava, a ostatak od oko 1,3 miliona evra je finasiran bankarskim kreditom. Kredit je uzet na 20 godina. Prvih deset godina je fiksna kamatna stopa i iznosi 1,3% godišnje, a drugih deset će videti kako će biti.

Svinjac je tako organizovan da je spoljni deo „prljavi“, a unutra se koristi prostirka, suvo je i čisto. Napolju sve rade mašinama, a unutra se radi ručno. Letnji period je malo izazovan za održavanje objekta. Imaju 80 krmača, oko 500 prasića i 800 tovljenika.

Temperatura se kontroliše pokretnim bočnim zidovima. U sredini se nalazi „gnezdo“ koje se spušta kada se zimi spusti temperatura na -5⁰C.

Slama je veoma važna za svinje. Služi kao postelja i održava prostor za ležanje mekim i toplim. Takođe povećava unos sirovih vlakana kod svinja, što je dobro za varenje. Na kraju, ali ne i najmanje važno, slama je odličan materijal za aktivnosti za njihove životinje. Ovo što oni upražnjavaju je mnogo više nego što nemački standard propisuje. Rešetka je jeftiniji način proizvodnje.

Objekat je pokriven kamerama postavljenim oko farme, ali nemaju čuvare. Nemaju problem sa lopovima, ali im problem prave udruženja za zaštitu životinja. Upadaju u farmu i snimaju životinje, kako bi prikazali da se s njima loše postupa.

 

Svinje

„Nemački sedlar je rasa svinja kojoj preti izumiranje i mi smo aktivno uključeni u očuvanje ove sjajne rase svinja. Od preostalih 300 matičnih krmača, imamo oko 50. Naše životinje ne odlikuju samo crno-beli izgled, već i ponašanje. Svinje sedlarice su mirne, dobroćudne i radoznale životinje koje su takođe robusne. Sedlaste krmače su veoma majčinske životinje i dobro se brinu o svojim prasićima. Svinje sedlarice takođe rastu sporije od modernih rasa, što znači da se u mišićima ne skladišti toliko vode i da se može postići odličan kvalitet mesa.

Posebna rasa naravno takođe zahteva posebno dobru negu, tako da nam je briga o životinjama veoma važna. Proveravamo dva puta dnevno da bismo bili sigurni da su naše životinje dobro. Ovaj česti kontakt znači da su naše svinje veoma mirne i poverljive, ali i radoznale.

Radimo u zatvorenom sistemu, što znači da su životinje rođene pod našim pažljivim nadzorom. Nakon toga sledi period sisanja od 5 nedelja, tokom kojeg su prasad sa majkom. Prasad ne kastriramo bez anestezije, a naše svinje čuvaju kovrdžave repove. Na raspolaganju imaju dosta prostora i dnevne svetlosti, kao i razne mogućnosti za igru i aktivnosti i slamu“ – rekla nam je Stefani.

Prirast je samo 21 prase godišnje po krmači, jer je ovo ekstenzivna proizvodnja. Subvencije se dobijaju od pokrajine, tako da oni ne dobijaju subvencije za prasad, jer ih nabavljaju u Berlinu.

Jedan boks je odvojen za povređene životinje.

Veterinar dolazi jednom nedeljno da pregleda svinje koje su spremne za klanje i posle klanja. Po potrebi dolazi na poziv. Jednom u tri nedelje prasići se uspavljuju radi kastracije. Rep se ne seče i nekad dolazi do problema griženja repova.

 

Ishrana

Obrađuju 50 ha i sami proizvode pola potrebne hrane, a drugu polovinu nabavljaju od dve kompanije i plaćaju đubrivom – stajnjakom. Na njihovim njivama rastu ječam, pšenica, ovas i grašak, tako da mogu da pokriju osnovne potrebe svojih životinja.

Da bi bolje iskoristili proteine i smanjili emisiju azota, koriste i soju, koja potiče iz podunavskih oblasti i ima VLOG sertifikat. To znači da mogu garantovati da je hrana potpuno bez genetskog inženjeringa. Ovo važi i za mineralnu hranu specijalno formulisanu za njihovu farmu.

Krmače se hrane nekoliko puta dnevno, a prasad i svinje u tovu imaju neograničen pristup hranilištu u svakom trenutku. Odnos mesta hranjenja i životinje je 1:3.

Klanica je izdvojena. Kupili su staru od starijih poljoprivrednika koji su napunili 75 i nisu hteli više da rade. Uslužno kolju i drugim proizvođačima, ali samo goveda.

Tekst & foto: Darinka Bolta