Pšenica je prva poljoprivredna kultura koja je još u XII veku pre nove ere uzgajana u organizovanoj proizvodnji i to kao sirovina za proizvodnju hleba. Dolina reke Nil je bilo mesto gde se takva proizvodnja desila i to je, istorijski posmatrano, bio prvi pokušaj da se poljoprivredna proizvodnja organizuje kao privredna delatnost koja „odbacuje“ proizvod koji će zadovoljiti potrebe zajednice, a istovremeno i „odbaciti“ višak koji će se pojaviti na tržištu kao predmet razmene za druge proizvode. Da ironija bude veća, to se dešavalo na teritoriji Egipta koji je danas najveći uvoznik hlebnog zrna.

Pšenica je bez sumnje strateški proizvod. Ta konstatacija jednostavno uopšte ne bi smela da bude predmet polemike. Hleb kao sinonim prehrambene sigurnosti i danas je u najvećoj meri simbol prehrambenog suvereniteta neke zemlje. Nema sumnje da je pšenica u tom smislu starteški proizvod i da sve države, pogotovo uvozno zavisne, ovu robu posmatraju kao meru sopstvene prehrambene nezavisnosti. Tražnja za ovom robom nema takvu dinamiku kao što je to slučaj sa kukuruzom ili sojom koji sve više imaju svoju upotrebu u energetskom i farmaceutskom sektoru, ali je i dalje trend demografskih promena vrlo korelativan sa trendom potrošnje hleba i ostalih proizvoda od pšenice.

Informacije o prvim otkosima pšenice, ove, 2024. godine počeli smo da dobijamo još u prvoj dekadi juna. Nisu u pitanju rane sorte, već jednostavno “prevremeni porođaj”. Kako se to desilo?

Vrlo kratak osvrt na vremenske okolnosti od setve pa do danas daje nam odgovor. Blaga jesen, pa potom zima, pa suvi i topao april, prerano su isprovocirali vegetaciju ove kulture. Bili smo svedoci preranog prelaska zelene biljke iz vegetativnog u reproduktvini period. Majske kiše su došle u pravi čas čime je omogućeno dobro nalivanje zrna, pa pošto je zrno dobro naliveno, zrno prelazi u voštanu zrelost, što su omogućile visoke junske temperature. Ovaj kratki scenario biološkog života pšenice ovogodišnjeg roda, nam mnogo više govori od puke konstatacije da smo imali “nikad raniju žetvu”. Dovoljno je samo da se zapitamo nad jednom činjenicom. Naime, ako je za životni vek pšenice kao biljne vrste optimalan period od oko 255 – 260 dana, kako to da je taj životni vek odjednom skraćen na 230 – 240 dana?

Treba li da se radujemo što ćemo izbeći rizik vremenskih nepogoda za nekih 20 dana koliko je žetva u proseku poranila, ili da se dobro zamislimo nad pitanjem: Da li nas to globalna promena klime opominje da moramo nešto suštinski menjati u pogledu genetike semena, optimalnih agrorokova, primene agrotehnike,…? Mnogo se još pitanja tu pokreće. Kada je još pre više od jedne decenije Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) objavilo da se neke biljne vrste (pre svega žitarice) polako “sele” iz žitorodnih predela tzv. “Srednjeg zapada” u severnije predele, upravo “bežeći” od previsokih temperatura i olujnih nepogoda u relativno bezbednije klimatske pojaseve, to smo nekako prihvatili kao vest da se to dešava negde tamo daleko od nas. Međutim, vrlo brzo smo se suočili sa surovim klimatskim promenama, pa sada treba brzo razmišljati i reagovati.

Možemo mi sada pustiti mašti na volju, pa na osnovu ovogodišnejg iskustva razmišljati o postrnoj setvi i dve žetve ili možda o promeni plodoreda ili čak o promeni setvene strukture… Mnogo toga je u opticaju, ali da ne budemo neozbiljni, jedna ovakva u najmanju ruku čudna agrometeorološka godina nam ipak ne daje za pravo da na osnovu jednog tako kratkog vremenskog uzorka kao što je jedna godina, donosimo dugoročne zaključke. Ipak, nije na odmet razmišljati na tu temu.

 

Tržište

Da se vratimo na aktuelna dešavanja ovogodišnje žetve pšenice kod nas i u svetu. Skraćena vegetacija i rana žetva kod nas, na svu sreću nisu mnogo uticali na prinos i kvalitet zrna… ili ne bar mnogo. Na posejanih (nikada manje) 550.000 hektara, prema preliminarnim prognozama možemo očekivati prosečan hektarski prinos od oko 5 t/ha, što bi “odbacilo” ukupan prinos od oko 2,75 miliona tona hlebnog zrna. Ukupna domaća potrošnja od oko 1,55 miliona tona, jasno upućuje na zaključak, da bi uz prelazne zalihe u narednoj ekonomskoj godini raspolagali sa izvoznim viškom od preko 1,5 miliona tona. Računica svakako pokazuje da ćemo izvoz ove robe imati približno onoliki koliko nam ostaje za domaću potrošnju. Pšenica je roba koja na svetskom tržištu ima veoma dobru konjukturu. Dakle, to je roba koja u svakom trenutku ima i kupca i prodavca. To je svakako dobra vest za one države koje imaju viškove, kao što je Srbija.

Međutim, ima tu i jedna ne baš tako dobra vest. Naime, pšenica nije prepoznata kao roba na kojoj se može dobro zaraditi. Naravno, ima perioda kada je ekonomska isplativost pšenice dobra, ali to je uglavnom u granicama ne baš tako velikih zarada. Relativno mali utrošak rada i ne tako zahtevna agrotehnika u odnosu na uzgoj intenzivnih kultura, satisfakcija su za, kao što smo već naveli ne tako veliku zaradu.

 Ako proizvodnja pšenice nije tako profitabilna, zašto se velike agrarne sile tako posvećeno bore da osvoje što veći deo svetskog tržišta? Razloga ima mnogo, a odgovor će nam možda najbolje dati geneza politike Rusije prema pšenici u poslednjih dvadesetak godina. Pre dvadeset godina, Rusija je bila neto uvoznik pšenice, pre deset godina Rusija je bila peti, a danas ubedljivo najveći izvoznik sa potencijalom od oko 50 miliona tona pšenice za izvoz. Zašto tako nagli zaokret u agrarnoj politici Rusije? Mislim da ne treba mnogo lutati u odgovoru. Ako pretendujete da na izvestan način upravljate tržištem hrane u svetu, to ćete najbolje postići ako većinski kontrolišete upravo tržište pšenice. Da ne ulazimo u političke i geopolitičke razloge ove velike agrarne sile, činjenica je da danas svetsko tržište pšenice umnogome zavisi od Ruske pšenice.

Svakako da Srbija sa svojim potencijalima ne može da se meri sa jednom Rusijom, ali briga o prehrambenom suverenitetu svakako bi trebala da bude na prvom mestu. Međutim, lično bih se ipak zapitao treba li nam takav nivo proizvodnje ove ekstenzivne poljoprivredne kulture koji nam obezbeđuje izvoz jednak domaćoj potrošnji. Možda bi pšenica ipak mogla da ustupi deo zemljišnog resursa nekom intenzivnijem uzgoju, koji omogućava i bolju zaradu. Svestan sam okolnosti da je pšenica idealan predusev i da je neophodna na našim poljima. Saglasan sam sa time, ali možda ipak na nivou nekih manjih površina.

 

Cena

Svakako da je u ovom momentu najinteresantnije pitanje za naše proizvođače, kakva će biti cena pšenice roda 2024. u narednoj ekonomskoj godini. Precizan odovor, to je sasvim jasno, se ne može u ovom trenutku dati. Mnogo faktora je na tržišnoj sceni i bilo bi neodgovorno eksplicitno tvrditi kakva će cena biti. Međutim, svakako da se mogu dati opšte procene, upravo na bazi tih tržišnih faktora. Ono što je u ovom trenutku izvesno, jesu proizvodno potrošni bilansi na svetskom nivou za ekonomsku 2024/25 godinu. Naime, očekuje se svetski prinos od 798 miliona tona što bi bio apsolutni svetski rekord u proizvodnji pšenice uopšte. Međutim, za sagledavanje ukupne bilansne slike jednako je važno kakva se ukupna potrošnja očekuje. Nivo od rekordnih 802 milona tona očekivane potrošnje uslovio je da će se svetski bilansi suočiti sa desetogodišnjim minimumom zaliha. To bi mogao da bude ključni faktor koji bi podržao dobru cenovnu poziciju pšenice u narednoj ekonomskoj godini. Da, to bi recimo bila konačna prognoza da proteklih godina nismo imali najpre pandemiju kovida, pa potom Rusko – Ukrajinski sukob i konačno krizu na Bliskom Istoku. Upravo ova događanja otvorila su pitanje funkcionalnosti najvažnijih trgovinskih komuniukacija kao što je crnomorski basen, odnosno Suecki kanal na najviši nivo, što direktno utiče na tržište, odnosno cene. Cene pšenice na svetskim berzama upravo zbog nesigurnosti u pogledu prvo vremenskih prilika, pa zatim i nestabilne geopolitičke situacije, imale su vrlo velika kolebanja. Početkom maja cena pšenice na berzi na MATIF-u u Francuskoj su se kolebale od 186 EUR/t preko 268 EUR/t krajem maja, pa nazad na 224 EUR/t početkom juna.

Cena na srpskom tržištu definitivno će podeliti sudbinu globalnog svetskog tržišta. U vreme žetve, doduše neki lokalni faktori su uticajniji nego u periodu nakon žetve i kasnije u toku same ekonomske godine. Ipak, ti lokalni uticaji su kratkoročni i njihov uticaj se brzo izgubi. U svakom slučaju pšenica novog roda će startovati po gotovo istovetnoj ceni kao i prošle godine kada je iznosila u samoj žetvi oko 23,00 din/kg. Međutim, za razliku od upravo protekle ekonomske godine, kada je cena u žetvi bila ujedno i najviša cena, što je potpuni paradoks i nezabeleženi slučaj od kada se statistički prati tržište pšenice, ove godine, verujem da će startna cena u žetvi biti samo početna cena koja će tokom godine imati rast. Koliki i kada će se taj rast desiti ne zavisi samo od strukture bilansa proizvodnje i potrošnje, već i od mnogih drugih već navedenih faktora koje niko u ovom trenutku ne može da proceni.

Bilo kako bilo, verujem da će naše ovogodišnje nedonošče, rođeno pre vremena, imati lep i uspešan život tokom cele naredne ekonomske godine.

 

Žarko Galetin