Definicija stresa

Stres je skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz radnog i životnog okruženja. Može se definisati kao skup fizičkih i psihičkih promena koje nastaju kada spoljni i unutrašnji činioci remete homeostazu, odnosno, fiziološku ravnotežu organizma koja je neophodna za održavanje života. Stres je subjektivni doživljaj, lična reakcija organizma koju doživljava kao posledicu tumačenja situacije u kojoj se našao. To je skup emocionalnih, fizičkih i fizioloških reakcija i ponašanja. Adaptacioni mehanizmi organizma aktiviraju se pod uticajem štetnih faktora čovekovog okruženja, da bi se organizam zaštitio i uspostavila ravnoteža sa okruženjem. Na stanja kao što su pretnja, izazov, fizička ili psihološka barijera ljudsko telo reaguje stresom. Vegetativni nervni sistem i hipotalamo-hipofizno-kortikalna osovina su dva glavna sistema koji odgovaraju na stres.

 

Svaki stres, fizički ili neurogeni, deluje tako da naglo pojačava sekreciju adrenokortikotropnih hormona, nakon čega se naglo pojačava sekrecija kortizola iz kore nadbubrežne žlezde. Različiti tipovi stresa koji pojačavaju lučenje kortizola su sledeći: trauma svake vrste, infekcije, jaka toplota ili hladnoća, injekcija noradrenalina i drugih simpatikomimetika, hirurški zahvati, potkožna injekcija supstanci koje izazivaju nekrozu, svaka bolest koja iscrpljuje, te sputavanje organizma da ne može da se kreće. Spoljašnji i unutrašnji činioci koji deluju na ljudski organizam zajedničkim imenom se nazivaju stresori, njihovo dejstvo na organizam se naziva stresorno dejstvo, a odgovor organizma predstavlja stres-reakciju.

Faze stresne reakcije

Stresna reakcija ima tri faze. Prvo nastupa faza alarma, koja može da traje od nekoliko sekundi do nekoliko sati. U toku prve faze dolazi do uzbune u manjoj ili većoj meri, nastaje jedno vanredno stanje i u psihičkoj i u telesnoj sferi. Automatski se uključuje odbrambeni sistem, a organizam se napreže i psihički i fizički da bi se prilagodio novonastaloj situaciji.

Druga faza je faza pružanja otpora, odnosno faza prilagođavanja na stres. Organizam mobiliše fizičke i mentalne snage kako bi se prilagodio i privikao na situaciju u kojoj se zadesio.

Treća faza nastaje kada organizam iscrpljuje svoje snage u odbrani od štetnog faktora i prepušta mu se.

Savremen način života, nedostatak slobodnog vremena, nepravilna ishrana, nedovoljno sna, smanjena fizička aktivnost, kao i pritisak u radnom ili školskom okruženju su deo svakodnevnice i predstavljaju glavne okidače za stres. Postoje i teže vrste stresa. To su gubitak bliske osobe, razvod braka, bolest ili loša finansijska situacija. Sve ove situacije ostavljaju posledice na mentalno i fizičko zdravlje. Postoje istraživanja koja su pokazala da je 75% poseta lekaru zbog simptoma koje je direktno ili indirektno izazvao stres. Efekat stresora na organizam zavisi od individualnih karakteristika kao što su starost, fizičko stanje, stresogeni životni događaji, nivo neuroticizma osobe, genetski činioci, iskustva iz detinjstva sa glavnim stresorima i traumama, te potpora okoline. Ne postoji organ koji nije izložen negativnom uticaju stresa. Prvi na udaru je digestivni sistem, pri čemu se opstipacija ili dijareja javljaju kao tegobe, zatim gastritis, gastroezofagealni refluks, nepodnošenje pojedinih vrsta namirnica… Osobe pod stresom podložne su uzimanju hrane bogate šećerima. Pored toga, i stalne i neobjašnjive glavobolje karakteristične su za osobe pod stresom. Glavobolje u vidu migrene ometaju normalno funkcionisanje, a nekada se javljaju i tenzione glavobolje koje se šire čitavom glavom. Poremećaji srčanog ritma se takođe povezuju sa dejstvom stresa. Problematika vezana za štitnu žlezdu može biti posledica stresa, kao i bolovi u mišićima u predelu vrata i donjih ekstremiteta. Posle napornog i dana punog stresa javljaju se problemi sa nesanicom. Ukoliko se takve situacije ponavljaju javlja se hronični umor.

Istraživanja su pokazala da stres utiče na ćelije koje regulišu pigment kose i na taj način čini kosu sedom. Takođe, često izaziva i promene na koži lica u vidu akni. I promene u seksualnom nagonu u vidu smanjenja libida može izazvati stres. Gubitak koncentracije, tj. nemogućnost usmeravanja misli u jednom pravcu nastaje ukoliko stres ne može da se kontroliše. Istraživanja su pokazala da stres ima direktan uticaj na nastanak psihosomatskih simptoma. Stanje u kojem je zbog psiholoških faktora došlo do trajnog oštećenja organa i tkiva nazivamo psihosomatskom bolešću. Psihosomatske bolesti mogu da zahvate različite organske sisteme. One se leče farmakoterapijom i psihoterapijom.

Boravak u prirodi može blagotvorno da utiče na psiho-fizičko zdravlje individue; foto: Daria-Maša Bolta

 

Ne doživljavaju sve osobe stresnu situaciju na isti način; kod nekih ljudi će stres stvoriti traumu, kod nekih neće. Drugi bitan činilac je da događaj koji je izazvao stres mora da prevaziđe naše odbrambene kapacitete. Svi ljudi imaju mehanizme odbrane kojima se štite od stresa, bilo da je to humor ili racionalizacija, potiskivanje, zatim iznalaženje ventila kroz sport, umetnost ili ugađanje sebi kroz kupovinu ili hranu. Postoje situacije kada naši odbrambeni mehanizmi nisu dovoljni. Stanje kada su oni nadvladani nazivamo šokom, a posledicu po psihičko i fizičko zdravlje traumom.

Mogućnosti i načini za prevazilaženje stresnih situacija

Nije moguće potpuno prevazilaženje stresnih situacija, kao što nije moguće osloboditi se svih frustracija. Stres je sastavni deo života i svako od nas mu je povremeno izložen. Ljudi često ne znaju da se na adekvatan način nose sa stresom. Negativan stres koji izaziva doživljaje kao što su uznemirenost ili napetost u psihologiji je poznat pod nazivom distres. Postoji i stres koji ljudi doživljavaju pozitivno, a on se naziva eustres. Dugotrajni stres pogoršava zdravstveno stanje, izaziva frustriranost, te dovodi do mentalne i fizičke iscrpljenosti. Stres je jedan od uzroka nastanka malignih bolesti. Primera radi, dostupno je sve više podataka o uticaju stresa na nastanak raka.

Stres se ne može potpuno prevazići, ali je moguće umanjenje njegovih štetnih posledica. Potpuno prevazilaženje stresa nije poželjno – ono bi moglo da dovede čoveka u opasnost. Stres u organizmu aktivira mehanizam koji je poznat pod nazivom “bori se ili beži” ili “fight or flight”. Opasnost izaziva stresni odgovor u vidu lučenja adrenalina, pojačanu budnost i snagu, što će nam omogućiti da se suočimo sa opasnošću ili od nje pobegnemo. Princip “bori se ili beži” imao je više smisla kada su postojale brojne realne opasnosti (pre pojave civilizovanog društva). Zbog iracionalnih strahova ovaj princip se često javlja nepotrebno. To podrazumeva da sami sebi nanosimo štetu i u odsustvu realnih opasnosti čime izlažemo sebe nepotrebnom stresu. Zbog toga su razvijene brojne tehnike za prevazilaženje stresa, odnosno za njegovo umanjenje. Pozitivan stres, eustres, je stanje koje ljudi ni ne žele da prevaziđu. Eustres se doživljava kada je osoba zaljubljena, kada ima seksualni užitak, euforiju, ili ekstatične emocije.

Dakle, stres predstavlja sastavni deo života i on ima svoju funkciju. U cilju fizičkog i psihološkog blagostanja nije potrebno stremiti potpunom prevazilaženju stresa, već učenju načina kako umanjiti njegove negativne efekte, te teške i neprijatne situacije ne doživljavati katastrofalno.

Prim.mr sc med dr Dušan Velisavljev

pedijatar-pulmolog

 

Literatura:

  1. Medicinska fiziologija, A. Guyton, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb, 1986.
  2. Centar za psihološku edukaciju, RADOST ŽIVOTA, Niš, 2023.
  3. Stres i bolesti povezane sa stresom, Doc. dr. sc. Ivana Ljubičić Bistrović, dr med. specijalista psihijatar, subspecijalist biologijske psihijatrije, Pliva zdravlje, Zagreb, 2020.
  4. Wikipedija, slobodna enciklopedija, 2023.
  5. Biološke osnove ponašanja, Dragan Marinković, Izdavač: Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, 2017.