Monopoli i energenti uzdrmali tržište

Cene mineralnog đubriva u svetu su poslednjih meseci znatno porasle, čak dva ili tri puta, što se uoči setve pšenice neminovno odrazilo i na snabdevenost tržišta u Srbiji. Cena osnovnog đubriva za kratak period porasla je sa 50 na 80 dinara, a cena uree uvećana je sa 250 na čak 750 evra po toni. Poskupljenja su počela još u drugom lanjskom kvartalu, da bi u trećem kvartalu cene bukvalno eksplodirale.

Razlozi za to su manje-više poznati. Industrija mineralnih đubriva je tokom poslednje godine bila izuzetno pogođena visokim cenama energenata, posebno gasa. Zbog toga su neki od najvećih svetskih proizvođača đubriva, poput norveške multinacionalne kompanije „YARA”, prepolovili proizvodnju. Pojedini proizvođači su sveli proizvodnju đubriva na minimum, a ima i onih koji su je, zbog neizvesnosti, potpuno obustavili.

Ovakvu situaciju na tržištu đubriva stručnjaci smatraju potpuno nerealnom i neodrživom. S obzirom da hraniva spadaju u grupu neophodnih inputa, ocenili su da je jesenja setva za poljoprivrednike bila rekordno skupa.

  • Naša zemlja zavisi od uvoza, jer imamo samo jednog proizvođača mineralnog đubriva, što bitno utiče na snabdevenost tržišta, pa i monopol nad cenama. Takođe, nismo imuni ni na svetske trendove koji utiču na poskupljenje, pre svega cene nafte i gasa, kao i na smanjenje i obustavu proizvodnje u nekim evropskim fabrikama. Država – sem u najavi resornog ministra poljoprivrede – još uvek nema adekvatan odgovor na ovu krizu, ali verujem da će se uskoro, na zadovoljstvo naših poljoprivrednika, naći neko rešenje – rekao je agroanalitičar Milan Prostran.

Da li zaista imamo dovoljno mineralnih đubriva za potrebe naših poljoprivrednika i koliko zavisimo od uvoza – neki su od predmeta sektorske analize koju je pre godinu dana obelodanila državna Кomisija za zaštitu konkurencije (ККZ). U njoj je sveobuhvatno analizirano stanje proizvodnje, uvoza i izvoza, i zastupljenost pojedinih vrsta đubriva na domaćem tržištu u periodu od 2017. do 2019. godine. Osnovi zaključak ККZ-a jeste da na teritoriji Republike Srbije, nakon zatvaranja pančevačke Azotare u novembru 2018. godine i obustavljanja proizvodnje u Fertilu iz Bačke Palanke, mineralno đubrivo praktično proizvodi samo jedan proizvođač – Eliksir grupa sa pogonima u Šapcu i Prahovu.

Očito da uvoz-izvoz kao stanje na tržištu mineralnih đubriva, što potvrđuju i nestašice, postaje iz godine u godinu sve komplikovanije. Imajući sve navedeno u vidu, neizostavno se nameće  sledeće pitanje – kako smo od proizvođača dva miliona tona na godišnjem nivou i izvoznika mineralnog đubriva postali zavisni od uvoza i uvoznika?

Problemi sa mineralnim đubrivom počeli su devedesetih godina sa uvedenim sankcijama i nemogućnošću da uvezemo neophodne sirovine i komponente za njihovu proizvodnju. Istovremeno je stao i izvoz pa su, zbog ograničenog plasmana, velika državna preduzeća „Zorkaˮ, HIP, „Agrohemˮ, „Prahovoˮ propala, bukvalno za nekoliko godina. Prinudno je smanjena i potrošnja koja je, sa 1.450.000 tona, 2000. godine spala na svega 300.000 tona – kaže M. Prostran.

Monopol uvoznika mineralnog đubriva – plaćanje avansno sa valutnom kaluzulom

Bez mnogo izbora, poljoprivrednici su bili prinuđeni da se za nabavku mineralnog đubriva izbore kako znaju i umeju. Velika potražnja i mogućnost enormne zarade stvorili su uslove za pojavu velikog broja biznismena koji su se okrenuli uvozu mineralnih đubriva. Iz raznoraznih razloga njihov broj se u međuvremenu sveo na nekoliko privatnih firmi koje danas pokrivaju 90 odsto uvoza. Ove firme praktično drže monopolski položaj na tržištu i, po analizi Кomisije za zaštitu konkurencije, sprovode (ne)formalnu podelu kupaca na velike i male. Ugovori koje sklapaju sa kupcima su kratkoročni, najviše na godinu dana. Cena se određuje direktnim dogovorom sa kupcem, a plaćanje je uglavnom avansno sa valutnom klauzulom vezanom za evro ili dolar, bez definisane rabatne politike i marži.

 

Tržište mineralnog đubriva se očito nalazi u velikom problemu, a sa njim su u problemu i poljoprivrednici koji su nemoćni da, osim što plaćaju višu cenu, bilo šta preduzmu. Sve se to neminovno odrazilo i na kvalitet setve, pa je prinos zasejanih useva krajnje neizvestan. Nadležni državni organi obećavaju da će se situacija sa đubrivom normalizovati za nekoliko meseci i da neće uticati na prolećnu setvu. Poljoprivrednicima ne preostaje ništa drugo nego da u to veruju i da se nadaju jer drugog rešenja i nemaju.